Руски дипломата: Постоји ризик од сукоба Русије и НАТО-а

Постоје ризици од сукоба снага Русије и НАТО-а, нема гаранција да неће бити неких инцидената, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко за телевизију „Русија 24“.

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одисејa“ (odysee.com).

„Ризици се, наравно, појављују, а ми смо, наравно, забринути због испорука оружја. Све је то веома опасно. Нема гаранција да неће бити инцидената“, сматра Грушко.

Како је навео, прерано је говорити о томе какви ће сада постати односи Русије и НАТО, али једно је јасно – они више неће бити исти.

„Тешко ми је рећи како ће се они променити. Јасно је да не могу да буду као пре“, рекао је Грушко за телевизију „Росија 24“.

„Али, желим да подсетим да је у нашем споразуму о безбедносним гаранцијама, који смо предложили да закључимо са алијансом, стајало управо то да се, са становишта војне равнотеже, војне ситуације, врати управо на временски одсечак када се закључивао темељни акт (Русија-НАТО)“, рекао је заменик министра.

То подразумева довођење оружаних снага Алијансе у конфигурацију из 1997. године, објаснио је дипломата и подсетио да је од НАТО-а добијен негативан одговор на предлоге Москве.

„Када је у питању здрав разум, свако у Европи, сваки грађанин западноевропске земље данас схвата да је ситуација која је постојала 1997. године била много безбеднија од ситуације која је настала као резултат ширења НАТО-а и накнадног војног развоја нових чланица, засићење војном инфраструктуром, распоређивање трупа и наоружања“, уверен је Грушко.

Питање безбедносних гаранција остаће кључно за Русију, а ако буде решено тада ће се моћи да се размишља о новој архитектури односа са НАТО-ом, додао је он.

Дипломата је навео да се Русија залаже за политичке мере за решавање питања са НАТО-ом, а не за војне.

„Иначе, ми смо све време упозоравали да, ако то не може да се реши политички, на основу консензуса, на бази равнотеже интереса, мораћемо да предузмемо мере које сматрамо потребним, а онда ће бити прекасно питати се зашто смо то урадили“, објаснио је он.

Према речима дипломате, ако се безбедносни интереси ставе у први план, онда би Европа пре или касније требало да схвати да је формирање НАТО-центричне структуре у Европи пут који не води никуда, да је то „претварање себе у објекат војног планирања“.

„Да ли је земљама о којима говорите ово потребно?“, рекао је Грушко, коментаришући могућност уласка Финске у НАТО и размештања додатних снага алијансе у источној Европи.

Прави циљ ширења НАТО-а

Грушко сматра да је прави циљ ширења НАТО-а проналажење непријатеља.

„Свако ко уме да укључи мозак врло добро је свестан да је ширење НАТО-а заправо био проналажење непријатеља“, рекао је он.

Према његовим речима, Запад покушава да створи „гвоздену завесу“ око Русије.

„Очигледно нам је да, трагајући за политичком конјуктуром, западне земље данас покушавају да подигну гвоздену завесу око Русије“, навео је он.

Грушко сматра да се нова безбедносна архитектура не може опирати на старе структуре.

„Полазимо од тога да, када криза буде превазиђена и да буде превазиђена на начин да се осигурају национални интереси Руске Федерације, тада ће, можда, бити могуће приступити изградњи неке нове архитектуре која ће, можда, већ неће ослањати на старе институције“, истакао је он.

Улога Европе

Грушко сматра да Европа мора да заустави последице интервенција НАТО-а у другим земљама и да се заштити од њих.

„Европа би, углавном, пре свега требало да се бави заустављањем, неутралисањем и заштитом од последица НАТО интервенција“, оценио је он.

Грушко сматра да ЕУ неће моћи да оствари независност на светској сцени ако не схвати да тензије са Русијом подижу Сједињене Америчке Државе.

„ЕУ неће имати никакве шансе да буде самосталан играч на светској и европској сцениа ако сама ЕУ не схвати да ова тензија у односима са Русијом дуж линије Исток-Запад, искоришћавање Украјинаца од стране Американаца као границе у борби против Русије, овај пројекат ће бити осуђен на пропаст, колико год новца за њега издвајали. Тада ће они остати сателити САД у војно-политичком односу и неће имати никакву независност“, констатовао је он.

О уласку Украјине у НАТО

Грушко је подсетио да је Русија много пута упозоравала западне земље да ће питање пријема Украјине у НАТО „пре или касније експлодирати“.

„Много пута смо упозоравали да је то сат који откуцава – пре или касније ће експлодирати, ситуација се мора радикално мењати“, констатовао је он.

Коментаришући војну операцију у Украјини, Грушко је навео да су у овом тренутку савезници Русије војска и морнарица, али би требало тражити и дипломатско оруђе.

„Војска и морнарица су наши савезници, то је очигледно и, нажалост, ова еволуција војно-политичке ситуације и курс који су заузеле земље НАТО-а показали су да се овде треба ослонити на сопствене снаге, то је очигледно, али ипак полазим од чињенице да ће политички и дипломатски алати у сваком случају бити потребни“, закључио је он.

Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби. Крајем јануара САД и НАТО упутили су Москви писане одговоре на предлоге Русије о безбедносним гаранцијама.