Најсуровији пси рата стижу у Украјину: Зборно место – Пољска

Најновије информације кажу да је Пољска постала логистичко чвориште у које се слива оружје и плаћеници, међу њима и они са Бликог истока. Каква је улога у украјинском сукобу намењена најсуровијим псима рата, бившим најамницима из Сирије и Авганистана?

Када је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров недавно упозорио на опасност од исламистичких група које се из Албаније, Босне и Херцеговине и са Kосова крећу ка Украјини било је тешко замисливо да ће кроз две недеље активности ратних најамника не само бити координсане од стране њихових држава већ да ће се регрутни центар наћи надомак зграде ЕУ у Бриселу.

„Постало је познато место координације слања страних плаћеника у Украјину који желе да ратују са Русијом. Како преноси ЕУобсервер, то се дешава у амбасади Украјине у Бриселу“, јављају медији.

У међувремену дозволу својим грађанима да учествују на украјинском фронту дале су Велика Британија, Данска, Летонија, Пољска и Хрватска.

Улога западних служби

Ко су пси рата, а ко њихови налогодавци, како изгледа струкура ратних најамника на украјинском фронту, те да ли постоји процена колико међу њима има џихадиста са сиријског ратишта?

Иза ове акције стоје западне службе и поједине милитантне организације исламских земаља које су у већој или мањој мери биле ангажоване и током ратова деведесетих као и у ратовима на Блиском Истоку, тврди у разговору за Спутњик стручњак за тероризам Џевад Галијашевић, додајући да није тајна да паравојне структуре уживају логистичку подршку Пентагона

Више од ратног авантуризма

Упркос чињеници да сваки борац спреман да ратује у Украјини добија 3000 долара аванса и 6000 долара месечну плату, површна су и нетачна тумачења да је разлог одлазака на страна ратишта немаштина, бесперспективност или ратни авантуризам, сматра Галијашевић.

Припадници украјинског батаљона "Азов" полажу заклетву

© Sputnik / Евгений Котенко

/

Уђи у базу фотографија

„Оних 200 бораца из Хрватске који се налазе на територији Украјине као и хиљаде муслимана из Босне који су ратовали на сиријском ратишту, а сада су на путу ка Украјини демантују ове тврдње. Поред новца, пас рата увек има и додатни мотив дубоко идеолошке или верске природе. Занимљиво је да иако Хрватска демантује да су њени држављани на украјинском фронту, фотографије говоре другачије. Такође, знаковит је интервју с Французом Гастоном Бесоном, хрватским добровољцем с пензијом из тзв. Домовинског рата, који се као борац на украјинском фронту налази на дужности координатора батаљона Азов“.

У јединици Азов која оперише уз Азовско море, посебно око Маријупоља, више од половине бораца, каже Галијашевић, чине држављани Пољске, Словачке, Шведске, Финске и Хрватске

Повратак муџахедина

Kад је реч о радикалним исламским борцима који одлазе или су већ стигли на украјинско ратиште, ради се о муслиманима који су ратовали у Авганистану, Ираку, Сирији и Либији.

„ Они су повезани са терористичким организацијама Ал Kаида и Исламска држава. Међу њима су и њихови саборци који су у склопу илегалних миграција ушли у Босну и Херцеговину и остали у њој. Слање на ратиште Украјине у Босни и Херцеговини је системска активност коју проводе разне, привидно хуманитарне организације, многа удружења бивших ратних ветерана, делови командне структуре Одреда ел муџахидин, истурени вехабијски пунктови и паралелни џемати“.

Борац терористичке организације ИД

© Flickr / Zoriah

Иако, каже, у Босни и Херцеговини постоји закон према којем је казна за организовање или суделовање у страним ратовима од једне до 10 година затвор, за пребацивање држављана БиХ у стране паравојне формације најмање пет година, а за подстицање одласка на страна ратишта путем медија четири године затвора, већина повратника са страних ратишта никада није кривично гоњена.

Вехабије спремне за рат

Он подсећа да је Међународни центар за праћење радикализма са седиштем у Лондону, раније изнео процену да је око шест посто страних екстремиста у Сирији и Ираку стигло с Балкана и да су они послужили као основ даљег развоја покретних, плаћеничких војних и терористичких формација, које су у први план истицале спремност на џихад и дубока верска уверења као главни разлог одласка на страна ратишта.

„Данашња процена борбене мобилности екстремних исламских група указују да вехабијски покрет окупља око 10.000 муслимана у БиХ спремних да се упуте на страна ратишта, да се њих око 2.000 налази у Србији и око 5.000 њих на непризнатом Kосову. Они ће се први одазвати позивима на мобилизицаију“, закључује наш саговорник.