Чачак црно-белог Зороа /видео/

Биле су „нежне уши“ згрожене моментом у ком је Жељко Обрадовић заурлао име Алексе Аврамовића током тајм-аута. Јасно је било, свакоме ко је икада имао контакт са спортом, да ту не може да се ради ни о чему другом осим о позиву на буђење. Месецима касније стигла је и потврда...

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео-садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Рођени Чачанин је с маском одиграо најбољу утакмицу у Партизану и показао зашто је славни земљак желео баш њега у црно-белом дресу и то је учинио када је било најпотребније – у вечитом дербију после два узастопна пораза од Црвене звезде.

Девет месеци пошто је у разговору за Спутњик, као кошаркаш шпанског Естудијантеса, рекао да себе не види у српској кошарци, Аврамовић је постао звезда највеће утакмице српске кошарке постигавши 33 поена за Партизан у тријумфу над вечитим ривалом.

Изгледало је то као од шале, али је било све само не то.

Партизан се у прва два вечита дербија жестоко опекао, пораз у финалу Купа Радивоја Кораћа у Нишу је био драматичан и реакција је била неопходна, о чему је говорио тренер Обрадовић, апострофирајући чињеницу да његови пулени морају да схвате тежину дреса и своје обавезе.

Није то лако, многи талентовани кошаркаши су се губили у таквим срединама, али одабрани имају јединствену прилику да заувек упишу своје име у историју кошарке у држави која се назива земљом кошарке.

Жеља, инат, мотив, борбеност – покер услова без којих је немогуће остварити ишта у животу, а камоли победу у вечитом дербију.

Алекса је имао све. Али – имао је и маску на лицу као подсећање на поломљен нос у претходном вечитом дербију и аманет чачанског детета које у црно-белом дресу једноставно мора да настави путем утабаним кошевима Драгана Кићановића, Жељка Обрадовића, Мирослава Радошевића.

Као по тактовима чачанског кола, после првог полувремена у ком није имао довољно простора да пронађе ритам, Аврамовић је у наставку пронашао праве кораке јер је само с њима могуће играти по агресивним нотама које већ традиционално поставља Звезда на челу са диригентом Дејаном Радоњићем.

Константне кретње, константна понављања покрета, пируете и дриблинзи, Аврамовић је био неуморан носећи заштитну маску и подсећајући на легендарне јунаке попут Зороа и Бетмена, чинивши гранитну одбрану Звезде порозном, а покушаје ривала да га испровоцирају отвореним простором – инфантилним.

Корак по корак, шут по шут, Алекса је креирао себи позицију да достигне херојски статус и уђе у друштво Богдана Богдановића, једног од најбољих црно-белих кошгетера у историји, и постане први играч још од садашњег бека Атланте са 30 или више поена у „вечитим дербијима“.

Али, једини са маском. И навијачи Партизана жарко желе да он настави да је носи, чак и после опоравка од неугодне повреде јер се чини да има ослобађајуће дејство на Аврамовића, као својеврсна суперхеројска амајлија, чему у прилог иде и недавна партија у дресу репрезентације Србије.

Ритуални услов мора да прати и један стварни – да Алекса настави да игра „Чачак“, на радост саиграча, земљака и тренера Обрадовића, али пре свега навијача, како Партизана, тако и Србије, чији је један од носилаца у квалификацијама за Светско првенство.