Нагли скок цене енергената: Европа ризикује да изгуби економски значај у свету /видео/

У условима рата економски потези многих земаља немају смисла. Иако економска логика каже да Европа и Русија треба да сарађују, сведоци смо да последњих година, а нарочито сада, имамо сталне тензије.

Те тензије јесу индуковане и преливене са оне стране Атлантика, али санкцијама Русији Европа ризикује да остане без енергије и изгуби економски значај у свету.

Овако економиста Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију и некадашњи генерални секретар Националног нафтног комитета Србије, гледа на нагли пораст цена енергената на светским тржиштима до којег је дошло са ескалацијом украјинске кризе.

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Наиме, страх од евентуалне забране извоза руских енергената изазвао је ново поскупљење нафте, па је цена барела Брент нафте у понедељак на азијским тржиштима „прескочила“ вредност од 130 долара. Све је већи страх и од несташице руског гаса, иако Русија није прекинула снабдевање гасом европских потрошача, па је тако цена гаса претходних дана достигла око 3000 долара за 1000 кубних метара.

Европа ризикује да изгуби економски значај

Према речима Горана Радосављевића, евидентно је да се свет налази у великој енергетској транзицији, а како каже, ако немате довољно енергије – гаса, струје, нафте, не можете се развијати и сасвим сигурно ћете стагнирати, па и назадовати.

„Тек што се свет мало извукао из пандемије ковида уследила је ова ситуација у Украјини, а сигурно је да ћемо имати још доста околности који ће утицати на то да сектор енергетике буде турбулентан. Када је реч о овом наглом скоку цена, треба рећи да се нафта продаје на светском тржишту, она је берзанска роба и постоје референтне цене нафте у свету. Сада, међутим, имамо ситуацију где један велики произвођач нафте, односно Русија која производи 10 до 12 посто укупних светских количина на дневном нивоу, има потешкоћа да је пласира на тржиште. Дакле, ако нестане та количина нафте са тржишта нема других произвођача, нити довољно резерви које би то брзо могли да надокнаде“, каже Радосављевић у емисији „Енергија Спутњика“.

Томе у прилог говори, како каже, став Саудијске Арабије да у овом тренутку неће значајно повећавати производњу, а иако је технички изводљиво да Иран или Венецуела повећају производњу уколико им се скину санкције, то су опет ограничене количине.

„Европа има неке резерве и видимо да је Међународна агенција за енергетику ослободила 60 милиона барела, али то је довољно да се супституише шест дана. Дакле, све то није довољно и то је, уз очекивања да ће цена даље расти на берзи, разлог да имамо скок, практично преко ноћи, са 92 или 95 долара на 130 долара“, појашњава гост Јелице Путниковић.

Према његовим речима, треба имати на уму да ће се, иако до сада нема званичног ограничења од стране САД и Европе на извоз руске нафте, због финансијских ограничења у виду избацивања појединих руских банака из система SWIFT, али и због страха од могућих даљих санкција, трговци плашити да купују руску нафту, или ће налазити неке друге канале да до ње дођу.

На питање да ли би ти канали могли бити куповина руске нафте у другим валутама, Радосављевић каже да би то могао бити један од начина да се ова ситуација превазиђе.

„Верујем да ће се прећи и на разне клиринге и бартер аранжмане. Видим да је председник Привредне коморе Кине најавио један такав аранжман са Русијом где ће се суштински избацити новац, а роба ће се плаћати другом робом. Дакле, наћи ће се начини, осим наравно ако се не дође до тога да се забрани извоз руске нафте и ставе неке веће санкције у том сектору, у ком случају су ове прогнозе од 200 долара за барел врло вероватно реалне“, напомиње стручњак.

Може ли богати запад без гаса

За разлику од нафте, примећује Радосављевић, тржиште гаса не постоји у светским размерама и оно је најчешће регионално, на нивоу континената. Преко 65 посто гаса, а у Европи преко 80 посто гаса се прода тако што, каже, имате гасовод од извора до крајњег потрошача.

„Не постоји јединствена цена гаса на тржишту па када баратамо са цифрама од 3000 долара треба знати да су то „спот“ цене, односно тренутне цене. Гас може да се складишти, али су за складишта потребне велике инвестиције и може да се утечњава, али је опет реч о великим инвестицијама и тај гас је знатно скупљи од овог који иде кроз гасовод. Гас се врло често купује директним преговорима са земљом која продаје или са компанијом која га продаје, тако да се веома мале количине купују на берзи“, каже Радосављевић.

Цена гаса на берзи је, како истиче, елемент на чије формирање утиче много фактора, а један од њих су и очекивања.

„Мислим да се никоме у овом тренутку не исплати да се обустави транзит гаса из Русије. Уосталом, и 2014. године када су Русији уведене прве санкције, Гаспром није био под санкцијама, односно руске енергетске компаније су селективно потпале под санкције. Видећемо како ће се одвијати ситуација, плаћања ће свакако бити отежана па и то утиче на цену”, каже Радосављевић.

Да ли ће превладати економска логика

Европа, верује, има неколико могућих начина да изађе из овога – да се економски осамостали што, сматра, неће ићи лако и у наредних 10 до 15 година је готово немогуће.

„Други начин је да потражи изворе енергије на неком другом месту, али већ сада имамо изјаве неких званичника да ни то није тако лако. Видећемо до које мере ће, на пример, Америка моћи заиста да енергетски помогне Европи, јер када би у овом тренутку кренули у инвестиције потребно је најмање пет до десет година да се направи инфраструктура да се ЛНГ допреми из Америке у Европу. Трећа могућност је да се прећутно пусти да енергија тече, као и 2014. године“, наводи Радосављевић.

Нема сумње, закључује гост „Енергије Спутњика“, да ће европске земље, поред Русије и Украјине, бити највеће жртве ове кризе.

„У крајњем случају, ако дође до пооштравања санкција, доћи ће и до недостатка енергије. Да ли богати запад може без струје, гаса сатима, данима? Ја нисам сигуран и надам се да ће у свему овоме ипак превладати економска логика“, каже Горан Радосављевић.