Нова студија: Ковид може изазвати смањивање мозга

Нова научна студија открива да ковид може изазвати смањивање мозга. Научници кажу да оштећење првенствено утиче на мождано ткиво повезано са памћењем и мирисом.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Како се наводи у студији Универзитета у Оксфорду, ковид 19 може да изазове смањивање мозга и оштећење ткива, при чему неки пацијенти доживљавају три пута већу дегенерацију мозга од испитаника који нису били заражени вирусом корона.

У истраживању је учествовало 785 људи из Уједињеног Краљевства старости између 51 и 81 године, од којих су сви имали два скенирања мозга у размаку од отприлике три године. 401 од ових учесника био је заражен 'алфа' варијантом ковида 19, а други снимак мозга су обавили око четири месеца након дијагнозе, преноси РТ.

Они који су прележали ковид доживели су просечни губитак од 0,7% запремине мозга у областима које су повезане са мирисом, у поређењу са онима који нису били заражени вирусом. У просеку, ове области се смањују за 0,2% до 0,3% годишње код људи средњег доба и старијих особа, што значи да су они са вирусом корона вероватно доживели три пута већу стопу дегенерације мозга од нормалне.

Онима који су имали ковид-19 такође је требало дуже да заврше когнитивне тестове, док је мали број пацијената у студији који су били хоспитализовани доживео веће смањење сиве материје и израженији когнитивни пад.

Оштећење је забележено у орбитофронталном кортексу и парахипокампалном гирусу - регионима мозга који играју кључну улогу у меморијском кодирању, а такође је забележено и глобално смањење запремине мозга.

Ови налази би могли да поткрепе тврдње о дуготрајној „можданој магли“ након инфекције, али не сугеришу да је ово оштећење трајно. Исто тако, научници су упозорили да је још увек нејасно да ли је оштећење ових региона мозга који кодирају меморију заиста довело до губитка памћења у стварном свету.

„Нико од њих није прошао довољно темељно когнитивно тестирање да би се знало да ли су имали значајне дефиците у регионима мозга где су откривене промене у обиму“, рекао је за “Њујорк тајмс” др Бенедикт Мајкл, ванредни професор неуролошких инфекција на Универзитету у Ливерпулу.

„Не знамо да ли је то заправо од значаја за квалитет живота или функционисање пацијената“, рекао је др Мајкл и додао да се сада морају урадити додатне студије како би се утврдило шта то заиста значи за пацијенте.