Економисти: Засад нема места страху од нестанка енергената из Русије

Планета страхује од могуће стагнације привредне активности са врло високом инфлацијом, изјавио је за телевизију К1 председник Савезе економиста Србије (СЕС) Александар Влаховић.

"Не треба заборавити да смо и пре рата у Украјини имали енергетску кризу са високим ценама енергената и изражену инфлацију која је последица раста цена енергената и хране. Многи економисти оцењују да ће поред геополитичке кризе доћи и до праве економске кризе, која ће значајно смањити економску активност и да ће централне банке тешко моћи да нађу решење за растућу инфлацију, а да не угрозе привредни раст, што уводи у стагнацију привредне активности", оценио је Влаховић.

Упозорио је да био се такав сценарио преко ЕУ прелио и на нас, јер смо ми високозависни од коњуктуре у еврозони.

"Србија готово 70 одсто спољнотрговинске активности реализује са земљама ЕУ", подсетио је Влаховић.

Оценио је да нове рестриктивне мере које најављује Русија неће смирити економску ситуацију, него ће убрзати све ове трендове.

Влаховић међутим не верује да ће Русија да прекине испоруке нафте и гаса у Европу.

"Ако то уради коме ће да их продаје, јер је то једна од основних компаративних предности које Русија има у односу на остатак света, а исто тако не верујем да ће цене тих енергента ићи у небеса, јер постоји нека граница која претпоставља економску прихватљивост за све оне који користе те енергенте. На крају крајева, видели смо јуче драстичан пад цене гаса који је са близу 4.000 долара пао на испод 2.000 долара за 1.000 кубних метара", рекао је председник СЕС-а.

Влаховић је напоменуо да ни ЕУ не жели такав сценарио, јер када су руске банке искључиване из СВИФТ-а Гаспром банака је задржана у том систему управо да би се омогућило нормално плаћање испорученог гаса.

Говорећи о енергетским алтернативама руском гасу и нафти он је рекао да Србија има нешто нафте и гаса у Војводини и да је то простор у коме можемо да се крећемо.

Влаховић је нагласио да се о зеленој транзицији у кратком року не може говорити и да и Немачке која се у највећој мери окренула обновљивим изворима енергије, због актуелне кризе размишља о поновном покретању термоелектрана.

Он је поздравио одлуку Владе да чува низак ниво цена деривата смањењем акциза, јер је држава иначе имала висока акцизна захватања.

"То ће задржати цену деривата испод 200 динара за литар, што је добар потез државе", оценио је Влаховић.

Навео је да забрана извоза житарица у кратком року може да буде добра мера, али да не сме да остане дугорочно на снази.

"Ми смо нето извозници житарица, према томе нема потребе за драстичном мером која ће увести потпуну забрану. Надам се да ће уместо тога бити уведене квоте за извоз, мада ни то није срећно решење јер води у нетранспарентно одлучивање", сматра Влаховић.

Објаснио је да кратак рок значи неколико месеци, зато што све преко тога угрожава произвођаче и тржиште.

Председник СЕС-а мисли да држава може поново да изађе с гарантном шемом ради помоћи привреди и подстицању банака да је кредитирају, али никако такозвану хеликоптер поделу новца која би само подстакла инфлацију.

"Држава, без обзира на све кризе мора да истраје на циљу који је поставила, а то је да дефицит буџета не сме да пређе три одсто. Било би добро да се направи већи фискални простор да се смањи укупан дуг који сада, према неким прорачунима, износи око 32 одсто БДП-а, због тога што нам наилази време скупљег новца, јер су ФЕД и Европска централне банка најавиле подизање каматних стопа, што значи скупље задуживање", упозорио је Влаховић.

Истакао је да је девизни прилив земље драстично већи од девизног одлива, без обзира на дефицит који имамо у текућем плаћању.

"Прилив страних инвестиција је око четири милијарде евра и двоструко покрива дефицит. Садашњи курс динара нема потребе чак ни да се брани девизним резервама које има НБС. Ако дође до ескалације рата и потпуног прекида инвестиционих активности, то је друга ствар, али у овом тренутку уопште не очекујем било какво померање курса", рекао је Влаховић.