Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Покренута петиција да Србија не уведе санкције Русији: Списак потписника - јавних личности

© Sputnik / Александар МилачићЗаставе Русије и Србије
Заставе Русије и Србије  - Sputnik Србија, 1920, 10.03.2022
Пратите насTelegram
Институт за политичко умрежавање покренуо је петицију против увођења санкција Руској Федерацији због актуелних дешавања у Украјини. Петицију је потписало 35 политичара, интелектуалаца и других јавних личности.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Прикажи преко целог екранаИзађи из режима целог екрана
Из Института наводе да су петицију покренули „свесни нераскидивих историјских, културних, верских, политичких, економских, безбедносних и других веза између Србије и Русије, односно српског и руског народа“.
„Разлози за то да се и овога пута српски народ и држава нађу на правој страни историје, односно уз Русију и руски народ, више су него многобројни. Још од времена настанка српске и руске државе везе два словенска народа су нераскидиве. Руска црква и држава биле су те које су директно помогле нашем духовном оцу Светом Сави да оснује Српску цркву. Русија, као једна од светских сила тога времена, током 19. века активно је помагала обнову српске државности и ослобођење српског народа од Османског царства и Хабзбуршке монархије, односно Аустроугарске, како у Србији, тако и у Српској Војводини и у Црној Гори. Чињеница је да је Руско царство ушло у Први светски рат између осталог и како би, по наредби цара Николаја Другог Романова, заштитило једноверни и савезнички српски народ, а и да су руске трупе у Другом светском рату битно допринеле ослобођењу Београда и значајног дела српских историјских територија од нацистичког окупатора“, наводе из Института.
Како додају, „Русија је данас најзначајнији геополитички, политички, безбедносни и економски савезник Србије и српског народа“.
„То је вишеструко потврђено у пракси – од заштите територијалног интегритета и суверенитета Србије кроз доследно поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и спречавања пријема тзв. Косова у међународне институције, преко спречавања усвајања резолуције о Србима као геноцидном народу, захваљујући вету Виталија Чуркина у УН 2015. године, па све до подршке очувању Републике Српске са припадајућим јој дејтонским надлежностима. Економске погодности сарадње Србије и Русије, попут вишеструко јефтинијег руског гаса за српско тржиште у односу на остала европска, те потенцијални одбрамбени и геополитички ослонац на Русију, као глобалну силу, у могућим ширим превирањима у међународним односима,која нам предстоје, додатни су аргументи против увођења санкција овој осведоченој пријатељској и братској држави“, саопштено је из Института.
Они су поздравили „досадашње опредељење руководства Србије на челу са председником Александром Вучићем да не уведе санкције Руској Федерацији упркос огромним притисцима који долазе од стране колективног Запада и његових центара моћи“.
„Истовремено смо свесни да ће ти притисци у наредном периоду бити интензивирани и проширени и управо зато сматрамо ову петицију сврсисходним начином указивања домаћим носиоцима власти, а и иностраним чиниоцима, да национално свесна интелектуална, друштвена и политичка заједница наше земље неувођење санкција Руској Федерацији сматра политичким, безбедносним, економским, али не мање и моралним императивом“, закључују из Института.
Петицију су потписали
1. Матија Бећковића, aкадемик
2.Дарко Танасковић, академик
3.Владимир Кецмановић, писац
4.Дража Анђелковић, историчар и аналитичар
5.Ивица Дачић, председник Скупштине Р.Србије и председник СПС
6.Александар Шешељ, заменик председника Српске радикалне странке
7.Проф.др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду
8.Иван Стоиљковић, председник Демократске партије Срба Македоније
9.Проф др Чедомир Антић, Универзитет у Београду
10.Проф др Александар Врањеш, Универзитет у Бања Луци
11.Александар Ђурђев, посланик и председник Српске Лиге
12.Иван Ђоковић, директор Дирекције за водне путеве
13.Андрија Младеновић, помоћник градоначелника Београда
14.Марко Танасковић, писац
15.др Драго Његован, историчар
16.Проф.др Дејан Микавица, Универзитет Нови Сад
17.Филип Родић, уредник магазина ПЕЧЕТ
18.Бојан Билбија, уредник политичке рубрике листа ПОЛИТИКА
19.др Жарко Димић, директор историјског архива САНУ
20.др Горан Николић, Институт за европске студије
21.Марко Качаревић, Српски православни појци
22.Горан Раичевић, струковни политиколог из области безбедности
23.Миша Близанац, уметник
24.Иван Стратимировић, професор
25.Проф.др Ђорђе Стратимировић, професор Универзитета у Београду
26.Селимир Вогић, војни свештеник
27.Синиша Милић, одборник у Скупштини града Сомбора
28.Славиша Павловић, писац
29.Драган Тодоровић, председник Источне алтернативе
30.Блажо Вујовић, Београдски синдикат
31.Саша Адамовићисторичар
32.Тајана Потерјахин, писац
33.Владимир Јелић, потпредседник ПОКС
34.Шпановић Р. Мирослав, посланик и председник ПО ПУПС
35.Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, поета, есејиста и антологичар
36.Драгослав Бокан, писац
37.Миленко Митровић, председник Скупштине града Бијељина
38.Мишо Вујовић, уредник магазина Србија
39.Дејан БлагојевићСекретар Скупштине града Бијељина
40.проф др Жељко Будимир, Универзитет у Бања Луци
41.Александар Буханац, секретар Српско Руског Покрета
42.др Слободан ЈанковићВиши научни сарадник, начелник Центра за суседне земље и Средоземље у Институту за међународну политику и привреду
43.др Лука Кецман, проректор Универзитета у Бања Луци
44.Весна Танасковић, историчар уметности
45.Гојко Раичевић, главни и одговорни уредник ИН4С
46.Иван Симић, адвокат из Београда
47.Славољуб Качаревић, новинар
48.генерал Бошко Антић, адмирал
49.др Јован Јањић, културолог
50.др Милан Парошки
51.Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“
52.Драган Мартиновић, академски сликар
53.проф. др Драган Батавељић, Универзитет у Крагујевцу
54.Желидраг Никчевић, писац и директор Андрићевог института
55.Проф.др Милан Томић, професор Московског економског универзитета „Плеханов“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала