У „Народном фронту“ у Београду од почетка године рођено највише беба откад клиника постоји

Клиника за гинекологију и акушерство Народни фронт забележила је прошле године историјски рекорд – највише рођених беба откад постоје. Професор Жељко Миковић, директор клинике, рекао је да је у тој установи од почетка ове године рођено 1.567 беба.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Професор Жељко Миковић, директор Клинике Народни фронт, рекао је да ће се у Гинеколошко-акушерској клиници Народни фронт и даље носити маске и примењивати све мере превенције у циљу спречавања ширења вируса корона.

Додаје да посете још увек неће бити дозвољене.

Када је реч о ковид позитивним трудницама, Миковић је рекао да пада њихов број, али да их још увек има на клиници.

„Данас имамо четири труднице, углавном су порођајне жене, имамо и патолошких трудноћа, тренутно једну. Али, у оном пику смо имали десет до 15 ковид трудница у неким данима, чак нам се десило једног дана у пику да смо имали више порођаја у ковид породилишту него у породилишту за здраве жене“, објашњава Миковић.

Наводи и да у Клиници Народни фронт почиње неонатални скрининг за рано откривање спиналне мишићне атрофије.

„То је пројекат који спремамо, и који ће, надам се, за месец дана већ и почети. Народни фронт је изабран као установа где ће се у периоду од годину дана свим бебама које се роде из капи крви, из пете радити тест на спиналну мишићну атрофију. То је једна ретка, али тешка и срећом данас излечива болест која када се рано дијагностикује може да има повољан исход“, објашњава Миковић гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а.

Пројекат се ради у сарадњи са Дечијом клиником у Тиршовој клиници и Биолошким факултетом и њиховом лабораторијом за молекуларну генетику.

Говорећи о Националним смерницама за примену лекова у периоду дојења наводи да је дојење идеалан начин исхране новрођенчета.

„Многе мајке престају да доје своју бебу зато што узимају неки лек, а већина тих лекова није инкомпатабилна са дојењем, није штетна, или је заменљива за неке друге лекове који то нису. Тако да ове националне смернице за примену лекова у периоду дојења заиста представљају један искорак да се свима нама који се баве овим послом олакша да дамо праву, поуздану, тачну препоруку мајкама које доје“, оцењује Миковић.