- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Aдитив који уносимо већ пола века забрањен као штетан, али у лековима ће остати још неко време

© Flickr / e-Magine ArtЛекови (илустрација)
Лекови (илустрација) - Sputnik Србија, 1920, 14.03.2022
Пратите насTelegram
Око четири милиона тона пигмента титанијум-диоксида годишње се произведе и потроши у свету. Због способности да рефлектује светлост и боји у бело, овај минерал употребљава се у хемијској, козметичкој, прехрамбеној и фармацеутској индустрији.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратитена каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).

Европска комисија за безбедност хране јануара ове године донела је пропис којим се забрањује употреба овог адитив у храни, са роком прилагођавања од шест месеци, како би га произвођачи заменили неком другом одговарајућом компонентом. Отвара се питање како ће се примена ове регулативе одразити на лекове које користимо.
Од 2008. године почела је да расте забринутост због све учесталије употреба титанијум-диоксида, да би маја 2021. године Европска комисија за безбедност хране у ревидираном извештају навела да постоје основане сумње да овај адитив изазива генотоксичност, што значи да његово уношење може довести до измене гена, односно људског генома који би проузроковао разне болести, чак и карцином, наводи проф. др Светлана Ибрић са Фармацеутског факултета, пише РТС.

Рок прилагођавања шест месеци

Стога је Европска комисија за безбедност хране јануара ове године забранила употребу титанијум-диоксида у храни, са роком прилагођавања од шест месеци, како би га произвођачи заменили неком другом одговарајућом компонентом.
„Процена је да се титанијум-диоксид налази у 90.000 различитих производа, лековитих производа за хуману и 8.000 производа за ветеринарску употребу. Он се налази у свим облогама за тврде и меке непровидне капсуле, с обзиром да је он пигмент који омогућава непрозирност филма и у свим филмовима којима се таблете облажу. Заступљен је у врло малом проценту, али скоро свуда. Налази се и у козметичким производима, али је ту мања опасност, с обзиром на то да се они наносе споља“, додаје професорка Ибрић.
Европска комисија наложила је Европској агенцији за лекове да процени који је временски оквир и какве су последице до којих би дошло уколико би се титанијум-диоксид избацио из лекова. Европска комисија донела је документ, преглед тренутног стања, у коме се наводи да то у овом тренутку није могуће, односно да треба радити на избацивању титанијум-диоксида из лекова, али да би његово избацивање из свих лекова довело до великих несташица које би биле ризичне по здравље људи.
Следећи рок за израду новог пресека стања који Европска комисија даје Европској агенцији за лекове је април 2024. године, с тим што се процењује да ће бити потребно десетак година да се титанијум-диоксид замени из свих лекова у којима се налази на тржишту.
„Морам да напоменем да се титанијум-диоксид користи већ педесет година, није супстанца новијег датума, уносимо је не знајући, кроз разне производе“, истиче професорка.
Титанијум-диоксид се користи као боја у производима широке намене, преливима за торте и колаче, бомбонама, пастама за зубе, кремама за сунчање и осталим козметичким производима.
Титанијум-диоксид употребљава се у готово свим лековима заступљеним на европском тржишту. Најновија препорука Европске уније отвара и питање да ли присуство титанијум-диоксида може утицати на квалитет и стабилност садржаја лека.
„Присуство титанијум-диоксида не утиче на лековиту супстанцу, ефикасност и безбедност лека. Произвођачи капсула ће само титанијум-диоксид избацити и заменити га неким другим пигментом, али у периоду од три до пет година. У овом моменту не може се рећи да није безбедно конзумирати и користити те капсуле и све остале лекове, јер се он у лековима користи у врло малом проценту. Узимање лекова и терапија није исто као и узимање хране, јер се она узима у много већим количинама. Процењено је да је ризик кроз уношење лекова много мањи у односу на ризик од уношења титанијум-диоксида кроз узимање хране“, објашњава др Ибрић.
Овај адитив не утиче на стабилност лека, стога неће бити ограничен рок трајања. Предвиђа се да буде замењен неком другом адекватном супстанцом која ће бити пигмент, или ће просто бити избачен, те капсуле неће више бити непрозирне, јер је он омогућавао да се не види шта се налази у чаури капсуле.
„Овако ће капсуле бити обојене, али прозирне, али то никако неће утицани на ефикасност лека", закључује проф. др Светлана Ибрић.
Недавна одлука Европске комисије да се забрани употреба титанијум-диоксида, обновила је питање додавања адитива, нарочито храни у коју се они стављају у процесу производње, прераде или паковања.
Иначе, Француска је међу првим земљама које су забраниле Е171 у намирницама, а на основу извештаја Европске агенције за безбедност хране да се не може гарантовати безбедност употребе тог адитива. Око две хиљаде једињења је сврстано у адитиве и разврстано у различите групе.
Титан-диоксид откривен и у плаценти
„Оно што је проблем код титанијум-диоксида је то што како год да се он добија, увек се у већем или мањем проценту јавља у облику наночестица, јако ситних честица које пролазе све баријере. Рецимо, у плаценти је откривен титанијум-диоксид и то је била црвена лампица која је убрзала доношење одлуке да се забрани тај адитив“, напомиње проф. др Душанка Милојковић Опсеница са Хемијског факултета, Универзитета у Београду и „ИноваЛаба“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала