Порука из Аустрије: Међународни притисак на Србију неоправдан, а зна се и ко стоји иза њега

Међународни притисак на Србију поводом сукоба Русије и Украјине је потпуно неоправдан и погрешан, а једини исправан пут је да Европска унија препозна да је сада време да јој Србија приступи, сматра трећи председник аустријског парламента Норберт Хофер, чија функција одговара потпредседнику Скупштине Србије.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Хофер је, у интервјуу Танјугу, оценио да претње немачке министарке спољних послова Аналене Бербок представљају „пуцањ у сопствено колено“, наводећи да су свету потребне неутралне земље и да оне морају своју неутралност боље да штите и инвестирају у одбрану те неутралности.

На констатацију да је Србија подржала резолуцију УН којом се осуђује напад на Украјину, али није подржала санкције Европске уније Москви, због чега је руководство Србије изложено великом међународном притиску, да се чак прети обустављањем пута у ЕУ, Хофер је рекао:

„Тај притисак је створила Немачка, која каже да Србија сада мора знати где јој је место. Сматрам да ЕУ мора да схвати да управо сада треба омогућити брзо приступање Србије Унији. Десет година је Србија кандидат, пуно корака је обавила на том путу. Унија мора препознати да је сада време да омогући приступ“.

На питање да ли очекује да ће ЕУ даље успоравати приступни процес Балкана, посебно Србије, Хофер је истакао да претње које долазе од немачке министарке спољних послова Аналене Бербок представљају „пуцањ у сопствено колено“, који штети самој Унији.

„Морамо сада тај процес, који се води годинама, убрзати и закључити. То би био паметан корак, а не ово што ради неко ко је тек пар месеци на дужности, а већ прети“, изричит је Хофер.

На питање да ли је агресија на СР Југославију 1999. године и одвајање Косова створило преседан који сада скупо кошта међународну заједницу, Хофер истиче да је међународна заједница требало да извуче поуке из, а пре свега ту да све потезе такве врсте треба до краја добро промислити.

„Мора се анализирати шта све може да се деси када се предузимају одговарајући кораци и мере, и како ће се развијати даље ствари, јер је то тако у нормалном животу, па и у политици“, навео је Хофер.

На констатацију да Европа није јединствена у свом ставу према санкцијама Русији, па да ни у самој Аустрији нема сагласја око тога, Хофер је рекао да постоје земље које имају већу зависност од руског гаса од других, указујући да је на хиљаде радних места у Аустрији угрожено санкцијама, да ће последице бити раст цена прехрамбених производа, гаса, горива, струје.

„Као таквима мора нам бити важно да можемо да се понудимо као неутрално место за преговоре. Ми сада то нисмо. По доброј традицији некадашњег канцелара Бруна Крајског, који је био велики државник, увек смо били место где су стране у конфликту могле да преговарају“, казао је Хофер.

На питање у каквој су позицији неутралне земље у Европи данас, каже да су оне на раскршћу, на којем морају да се одлуче хоће ли приступити НАТО или не.

Сматра да Аустрија не треба да приступи НАТО, али да мора своју неутралност боље да штити — да улаже у војску, која није у добром стању, јер ко жели да буде неутралан, мора и да инвестира у одбрану те неутралности.

На питање да ли још увек важи међународно право или је већ дуже време на делу „право јачег“, примећује да је право јачег увек постојало и увек ће га бити, и у оквиру постојећих правних система, као и да постоје реални утицаји у свету.

„И у међународном праву се мора препознати колико је снажна Кина, колико је велика Русија, који утицај имају САД и колико је понекад беспомоћна Европа. Морамо пазити да се поштују правни системи у циљу заштите малих“, рекао је Хофер.

Украјина је, након руске војне операције, затражила брзи приступ Европској унији, а Хофер, иако разумевајући такве захтеве, сматра да сада не треба ништа фиксирати, јер су најпре потребни мировни преговори, који морају да се воде без условљавања.