Са Кином се тако не разговара: Америчка претња која може да јој се обије о главу

Манир којим се Америка служи у претњама Кини, манир је хегемона који себи жели да обезбеди бољу преговарачку позицију. Међутим, са Кином се тако не разговара. Ако Вашингтон жели насилно да веже односе Кине и САД са руско-украјинском кризом, он је на погрешном путу и дефинитивно ће бити разочаран.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Овако, укратко, америчку претњу да ће се Кина, уколико буде помагала Русију, суочити са економским казнама и глобалном изолацијом, коментарише Борислав Коркоделовић, новинар и добар познавалац кинеске политике.

Претње Кини изрекао је саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен, који се у Риму састао са највишим кинеским функционером за спољнополитичке послове Јангом Ђичијем.

Америка жели да Кина игра по његовој мелодији

Следећи доктрину коју је, крајем Хладног рата поставио тадашњи помоћник америчког секретара за одбрану Пол Волфовиц, САД се понашају тако да никоме не дозвољавају да угрози њену позицију светског хегемона. Са друге стране, ширењем дезинформација о наводном руском захтеву за помоћ Пекинга у Украјини, Вашингтон жели да стекне бољу преговарачку позицију у односу на Пекинг, тврди Коркоделовић.

За нашег саговорника, манир на који је Саливен изрекао своје претње веома је важан, не само због Украјине, већ и због прилика у међународној заједници уопште, али и због најважнијих билатералних односа у данашњем свету – кинеско-америчких.

„Кинески аналитичари сматрају да су САД предложиле састанак Саливена и Јанга како би добиле помоћ Пекинга у контексту руско-украјинског сукоба. Но, у Пекингу истичу да САД не могу очекивати да Кина сарађује уколико Вашингтон покушава да врши притисак на ту велику земљу“, истиче наш саговорник.

Према кинеским аналитичарима, додаје Коркоделовић, Вашингтон жели да Кина игра према мелодији коју је он компоновао и да исплету глобалну мрежу како би у њу ухватиле Русију у нади да све државе буду на његовој страни.

„Сједињене Државе се у Пекингу сматрају покретачем украјинске кризе, а ипак желе да искористе читаво човечанство како би прошириле сопствене стратешке интересе. Уколико Вашингтон жели да на силу веже односе Кине и САД са руско-украјинском кризом, по схватању Пекинга је на погрешном путу и дефинитивно ће бити разочаран. Руско-украјинска криза је апсолутно вредна разговора, али не на начин на који приступа Вашингтон“, објашњава Коркоделовић ставове кинеске дипломатије.

Пекинг не може да решава амерички проблем

„Онај ко је везао звонце о врат тигру, нека га сам и скине“, каже кинеска пословица, те следствено томе, проблем у Украјини, који су створиле САД Кина не може да реши, додаје наш саговорник.

Истовремено, док од Пекинга траже помоћ поводом Украјине, САД са њим заоштравају односе – најбољи пример за то је Тајван, подсећа Коркоделовић. Недавно је амерички председник Џо Бајден послао је делегацију у Тајпеј, док је, нешто раније, амерички Конгрес донео акт у коме се манипулише мапама где је Тајван представљен као „Република Кина“. Ради се о очигледним провокацијама на рачун Кине, и да САД не држе до властитих обећања, да тајванско питање треба да буде решено између Пекинга и Тајпеја.

„У Пекингу се отуда САД сматрају прилично недоследним и када се ради о другим питањима. Рецимо, сматра се да је спољна политика Вашингтона кратковида и да је довела САД у ћорсокак. Узастопне администрације у Вашингтону могу само површно да решавају проблеме, док арогантно верују да свет треба им буде на услузи. Као резултат тога, Вашингтон не успева да реши односе са великим силама попут Кине или Русије и оставља регионална питања у хаосу“, сматра Коркоделовић.

Након састанка Саливена и Јанга, порука Пекинга је да Кина остаје отворена за комуникацију са САД и и даље жели да буде укључена у стабилизацију и развој билатералних односа са САД заснованих на равноправности, закључује Коркоделовић.

Међутим, када се прети, равноправности нема. Поготово када се прети великој сили каква је Кина. Милорад Денда, дугогодишњи дописник српских медија из Пекинга, наглашава да се са Кином не разговара на начин на који је то учинио Саливен. Он подсећа на прошлогодишњи сусрет истих актера на Аљасци. То је био преломни тренутак у дефинисању онога шта значе, шта јесу и какви треба да буду кинеско-амерички односи када је реч о Пекингу.

„Тада је јасно речено – нема разговора са Пекингом са позиција силе. И прецизирано је да нико није овластио Вашингтон да се понаша као неко ко ће да управља целим светом. Кина има јасне ставове и када је реч о украјинској кризи, и када је реч о Тајвану, и када је реч о односима у свету и, на крају, када је реч о кинеско-америчким односима. Они могу бити односи сарадње само ако у тим односима постоји међусобно поштовање, као и решеност да се међусобним поверењем решавају проблеми“, изричит је Денда.

Све што је у виду претње и инсинуација дошло из Вашингтона неколико дана пред сусрет Саливена и Јанга, одлучно је одбијено из Пекинга, подсећа наш саговорник. Сталожени кинески одговор говори о самопоуздању и самосвести Пекинга када је реч о међународним односима, наводи Денда. Кинески је став да украјинску кризу треба сагледати са аспекта недељиве безбедности у Европи, додаје он.

„Постоји недељива безбедност у Европи и само на тим основама, могу се решавати проблеми“, закључује наш саговорник.