- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

И Доминго јој се дивио: Бреда Калеф, симбол златног доба београдске опере

© WikipediaБреда Калеф и Пласидо Доминго у Београду
Бреда Калеф и Пласидо Доминго у Београду - Sputnik Србија, 1920, 17.03.2022
Пратите насTelegram
Изложба „Бреда Калеф - неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића, отворена је у Музеју Народног позоришта.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

У поставци су фотографије, плакати, лични предмети славне уметнице која је припадала генерацији која је исписала златно доба у историји београдске опере. Изложба осветљава и каријеру примадоне на сцени Народног позоришта у Београду и на гостовањима у иностранству, преноси Танјуг.
Аутор изложбе и директор Музеја Драган Стевовић нагласио је да „ово није прича о каријери Бреде Калеф, већ о њеном животу“.
„Тај живот је требало прво преживети, а онда живети, живети и борити се. И, после неколико година од дебија, избити у први ред солиста који су ову кућу, у свом златном периоду, прославили у целом свету. Једна од тих представа је 'Дон Кихот' у Бечкој државној опери 1964. године и многи други наслови...“, подсетио је Стевовић.
© WikipediaБреда Калеф у опери "Дон Кихот"
Бреда Калеф у опери Дон Кихот - Sputnik Србија, 1920, 17.03.2022
Бреда Калеф у опери "Дон Кихот"
Бреда Калеф (1930) потиче из једне од најстаријих јеврејских породица која је из Шпаније, преко Солуна, стигла у Београд. Остварила је више од педесет улога мецосопранског фаха – наступала је у операма „Кармен“, „Самсон и Далила“, „Трубадур“, „Евгеније Оњегин“ „Борис Годунов“...
Го­сто­ва­ла је са­мо­стал­но или са ан­сам­бли­ма Опе­ре На­род­ног по­зо­ришта ши­ром све­та – Грч­ка, Шпа­ни­ја, Ау­стри­ја, Ма­ђар­ска, Еги­пат, Ир­ска, Ита­ли­ја, Ру­си­ја, Немач­ка, Изра­ел, СССР, САД, као и у свим ве­ћим гра­до­ви­ма некадашње Ју­го­сла­ви­је.
Како је са Пласидом Домингом наступала више од 40 пута, једина је оперска уметница са простора бивше Југославије која се сликом и причом помиње у његовој аутобиографској књизи.
За свој умет­нич­ки рад је до­би­ла број­не на­гра­де: Пла­ке­та, Пе­чат На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду и На­гра­де за нај­бо­ља го­ди­шња из­во­ђе­ња за Ће­ку у „Ђо­кон­ди“ Амил­ка­ре Понкије­ли­ја и Мај­ку Ју­го­ви­ћа у „Отаџ­би­ни“ Пе­тра Ко­њо­ви­ћа. До­бит­ни­ца је Националног признања за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. до­би­ла је Злат­ну ме­да­љом за за­слу­ге.
© Фото : Музеј Народног позориштаИзложба „Бреда Калеф - неуобичајена примадона“
Изложба „Бреда Калеф - неуобичајена примадона“ - Sputnik Србија, 1920, 17.03.2022
Изложба ће бити отворена до средине маја.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала