- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Спрема ли Европа понуду за Србе – како их окренути против Русије

© Sputnik / Лола ЂорђевићСкуп подршке Русији из Београда
Скуп подршке Русији из Београда - Sputnik Србија, 1920, 17.03.2022
Пратите насTelegram
Шта год шеф дипломатије ЕУ Жозеф Борељ причао о убрзаном процесу проширења, подстакнутим руско-украјинским сукобом, Србија неће морати да се опредељује између Брисела и Москве. Реч је о покушају Борељовог лова у мутном, јер нити ЕУ ускоро може да се проширује, нити ће питање Косова и Метохије ускоро бити решено.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Борељ је ових дана пoручио да је "сада критичан тренутак за процес проширења." Рат у Украјини ће, како каже, ојачати европско јединство, али и бити велики подстицај да се превазиђу неки од проблема како би се убрзао процес проширења ЕУ.

Европа би да окрене Србе против Русије

Зато сматра да је ово прави тренутак за посету Западном Балкану: у току је рат, а на Балкану постоји велики утицај Русије која ће, по његовом очекивањима, покушати да ојача тај утицај. ЕУ, наравно, мора да се бори против тога.
Између осталог и убрзаним процесом проширења.
Јасно је ко је на Западном Балкану на уму Бореља, односно, ко једини није пристао да подржи санкције Запада Русији.
Да ли то значи да ће Србија добити понуду, као својевремено Румунија и Бугарска да пречицом стигне до Брисела и практично се одрекне неутралности? Прихватање такве понуде би, практично значило да се сврстала на једну страну у сукобу, с обзиром на то да је ЕУ фактички у рату против Русије.
Некадашњи дипломата, Зоран Миливојевић, за Спутњик каже да је руско-украјински сукоб ставио у први план геополитичке интересе Запада и ЕУ на ширем простору Европе, а посебно на Западном Балкану кога би да укључе у трансатлантску заједницу како би у пуном смислу следио политику која се сада води, пре свега против Русије.
CC0 / Marijanana / Приче да би Србија пречицом до Брисела ако се одрекне Русије су покушај ЕУ лова у мутном
Србија ЕУ - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 17.03.2022
Приче да би Србија пречицом до Брисела ако се одрекне Русије су покушај ЕУ лова у мутном

Србија на уму

У том смислу, каже, види и посету Бореља Северној Македонији у покушају да се анимира овај простор и у пуном капацитету прикључи стратегији Запада према Русији.
„Када то кажем имам у виду Србију која има неутралан статус и чија је позиција позната. Она одражава међународно право и принципе међународног права и тако се изјаснила и у УН, али исто тако не уводи санкције Руској Федерацији, сматра да томе нема места и држи се тог неутралног става“, каже наш саговорник.
За разлику од јединства показаног према украјинској кризи, он, међутим, не види да по питању политике проширења постоји консензус у ЕУ, шта год Борељ изјављивао.
По мишљењу Миливојевића, када је реч о проширењу и даље важи оно што је својевремено зацртао француски председник Емануел Макрон као стратегију, а то је да се односи у ЕУ прво доведу у ред. То значи да се ЕУ консолидује и стабилизује после брегзита, посебно имајући у виду проблеме које има у функционосању који проистичу на идеолошко-стратешком плану. Прва ствар је, како види, да се сукоби који постоје на релацији Будимпешта, Варшава, Брисел ипак доведу у неки ред.

Нема места проширењу

Пошто је ту реч о озбиљној политичкој реконструкцији ЕУ која тек треба да уследи, а потом су ту и економски проблеми са којима се суочавају, ту по његовом мишљењу, нема места политици проширења.
„Ја не очекујем да ту може доћи до неког озбиљнијег пробоја. Ово треба посматрати као један прагматичан приступ ЕУ да се понудом шаргарепе пре свега Србија анимира на тој линији и да се у контексту евроинтеграција и понуде да се тај процес убрза, испослује промена става Србије везано за односе са Русијом и везнао за ову конкретну ситуацију и осуду Русије због упада у Украјину“, каже Миливојевић.
Борељова реторика је, како сматра, у функцији прагматичног Западног интереса у овом тренутку, све због значаја геополитчких циљева везано за осуду Русије и за став према Русији.
© AP Photo / John ThysБорељ би прво требало да нас просветли зашто оно што важи за Украјину и њен териотријални интегритет, не важи за Србију
Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ - Sputnik Србија, 1920, 17.03.2022
Борељ би прво требало да нас просветли зашто оно што важи за Украјину и њен териотријални интегритет, не важи за Србију

Кључ је Косово и Метохија

Он, при том, подсећа да улазак Србије у ЕУ зависи од питања Косова и Метохије у вези са чим се у међувремену ништа није променило.

„Нема никакве промене у Бриселу и приче да би у понуди могао да буде модел Румуније и Бугарске није на дневном реду када је Србија у питању зато што Косово и Метохија увек стоји као баријера. Већина у Бриселу стоји на становишту да Србија треба да призна Косово и да је то услов да Србија уђе у ЕУ. То није могуће, према томе, независно од овог сукоба и теме Украјине, приступање Србије је, пре свега, везано за питање Косова и Метохије. То је кључно питање. Према томе, никаква понуда, шта год она значила, не би могла да буде суштинска и искрена до краја, без да се има у виду питање Косова и Метохије“, изричит је наш саговорник.

Зато он сматра да се овде ради само о једном покушају да се у процес унесе нова динамика и да то мотивише државе региона да се значајније приближе политици Запада према Русији и Кини под један, а друго, посебно када је реч о Србији, да се утиче на српски став, на њену неутралну позицију и да се испослује веће приближавање и усгалашавање са спољном политиком ЕУ и Зпада.

Усавршено лицемрје

Дакле, класичан Борељов лов у мутном. Па можда нешто и улови. Србији је, што би рекао Миливојевић, понудио шаргарепу похваливши је како је гласала за резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација о поштовању територијалног интегритета Украјине. То је по речима Бореља, „веома важан корак и ослања се на страну Европске уније када су у питању људска права, суверенитет нација и поштовање међународног права.“
Лицемрје које краси Брисел шеф ЕУ дипломатије је уздигао на нове висине. О поштовању међународног права чланица ЕУ Србија се уверила на сопственој кожи када су је без одлуке Савета безбедности УН оне 1999. бомбародвале три месеца. А и данас смо сведоци тог „поштовања“ пошто су у ЕУ спремни да Србију приме у своје редове тек када се одрекне дела своје територије.
Борељ би ваљда прво требало да нас просветли зашто оно што важи за Украјину и њен териотријални интегритет, не важи за Србију.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала