Европи прети колапс ауто-индустрије: Без сировина из Русије нема мотора, точкова, каросерије...

Санкције и привредна изолација које је Запад увео Русији због специјалне операције у Украјини могли би да доведу до престанка производње аутомобила у Европи услед несташице чипова, пластике, али и сировина без којих нема ни каросерије, мотора, кочница, батерија, укратко, без којих нема аутомобила.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Уколико буду прекинути ланци снабдевања са Русијом, производња аутомобила, посебно у Европи, могла би да утихне на дуже време, јер европске земље зависе од плина, али и руда које долазе из Русије.

Из Русије је, на пример, Немачка досада увозила 44 посто никла, 41 посто титанијума, 18 посто паладијума... Пресуши ли тај извор, то би могло да створи велике проблеме земљи с чијих производних трака годишње силази чак 3,4 милиона аутомобила, а још већи проблем је што нека алтернатива баш и не постоји, пише „Ауто клуб“ хрватског „Јутарњег листа“.

Једино чега ЕУ има довољно за своје потребе јесте челик, којега годишње производи чак 177 милиона тона, а „Фолксваген“, „Бе-Ем-Ве“, „Мерцедес“ и остатак произвођача чак 94 посто челика за потребе својих производних погона набављају на тржишту ЕУ.

Међутим, тај челик добија од руде железа која се већином увози из Русије (42 посто) и Украјине (29 посто), па тако произвођачи са Старог континента и у овом случају зависе од увоза из Русије.

Челик се у производњи аутомобила користи за израду свега и свачега, од делова вешања и каросерије, до делова мотора, издувног система... Колико је битан у производњи најбоље осликава то што га у просечном аутомобилу има око 900 килограма, иако произвођачи челичне делове често мењају лакшим и јефтинијим пластичним.

Русија је и други произвођач алуминијума на свету, а он је због своје мале масе све заступљенији у ери када због тешких батерија треба олакшати каросерију на све могуће начине, а традиционално је кориштен и за фелне, блокове мотора...

Русија је и велики произвођач никла, спремна да задовољи седам посто глобалне потражње. Тим више јер се он више не користи само за израду легура нерђајућег челика отпорнијих на корозију и екстремне температуре, него му је вредност у јеку опште електрификације порасла до неслућених размера.

Реч је, наиме, о најважнијој металној компоненти батерија, кључној за густоћу од које зависи и енергетски потенцијал батерије. Никл је, заправо, важнији и од литијума, колико год се најзаступљеније батерије на тржишту звале литијум-јонске. И потребан је у великим количинама.

Западне санкције засад се не односе на сировине, али ако буду уведене, Русија ће у том случају моћи да их продаје Кини, којој су увек потребне, и то по никад већој цени, закључује се у анализи „Јутарњег листа“.