https://sputnikportal.rs/20220319/ima-li-smisla-podizanje-kredita-tokom-novog-globalnog-loma--1135431905.html
Има ли смисла подизање кредита током новог глобалног лома
Има ли смисла подизање кредита током новог глобалног лома
Sputnik Србија
По оцени економиста и банкара, упркос високој инфлацији и украјинској кризи која се одражава на глобалну економију, не треба очекивати да ће брзо доћи до... 19.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-19T13:14+0100
2022-03-19T13:14+0100
2023-04-13T13:06+0200
економија
економија
србија – економија
специјална операција у украјини
србија
кредити
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111538/15/1115381513_0:87:3073:1815_1920x0_80_0_0_f150b9ccda4876005386b25a1d3ed7ae.jpg
Финансијски саветник и уредник портала Каматица, Душан Узелац, за Спутњик каже да је велико питање шта обичан човек може сада да уради да би заштитио своју будућност, јер не само да имамо украјинску кризу, него и то што је економски модел света на умору. Мења се, напомиње он, концепт глобалне економије, мења се и концепт новца и енергетска слика света, много тога се мења и човек треба да се снађе у целој тој шуми.Има ли смисла подизање кредитаМада не очекује неке масовне поремећаје тржишта у смислу да ће сада на банкарском нивоу нешто драстично да се дешава и да то резултира неким хаотичним ценама кредита, он ипак упозорава да се кредит не купује онда када можете да га узмете, него када мислите да можете да га отплатите.Према подацима Удружења банака Србије, на крају прошле године укупан дуг грађана и привреде банкама износио је 26,7 милијарди евра, од чега је дуг становништва био око 11,2 милијарде евра. Просечна задуженост по житељу Србије износи 1.650 евра.Ако је у првој години пандемије ковида и било задршке људи по питању потрошње, дуг грађана је на крају 2021. у односу на годину дана раније, био већи за 10,6 одсто.Грађани Србије су највише узимали готовинске кредите, који су чинили чак 47 одсто свих кредита пласираних према грађанству, док су 42 одсто били стамбени.Новца више него икад, али...Сада, међутим, имамо другачију ситуацију и по његовој оцени, мање је важно и мањи је проблем да ли ће услови отплате кредита бити адекватни.Он истиче да глобална криза највише утиче на одлуке о узимању стамбених кредита јер је тешко преломити да се вежете за неку обавезу 20 година унапред, а да не знате шта ће бити за месец дана.Узелац, уз то, напомиње да је данас повољна цена кредита која је изражена у каматној стопи, али не и услови подизања кредита.Услови ће бити још тежи„Данас је у банкама све лакше аплицирати за кредит, а све теже га је добити, зато што су услови компликованији. Гледају у којој фирми радите, на којој позицији радите, какав је фирма, да ли ће она опстати, у којој индустрији је фирма, на пример да ли је у туризму. Комплексније је него икад узети кредит, односно добити пролазну оцену и испунити услове“, каже овај финансијски саветник.Услови су, од банке до банке, прилично шарени, додаје наш саговорник, уверен да ће се они додатно пооштравати са овом новом кризом. Банке су изузетно плашљиве, оне са много више страха од других гледају на сваки поремећај на тржишту зато што морају да имају обезбеђено враћање пласираног новца.Узелац сматра да људи који у овим условима размишљају о подизању кредита треба да добро све укалкулишу, да разумеју потенцијалне ризике и да сами сагледају сопствену будућност, не очекујући да то раде банкари.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111538/15/1115381513_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_99db2b7e313ded3aa3edfa4d0a27ecf1.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
украјинска криза нови ризик за финансијска тржишта, још повољна цена кредита, услови ће бити строжи за аплицирање за кредит, проблем је узимања дугорочних кредита, не зна се шта ће бити за месец дана, добро укалкулисати све ризике,
украјинска криза нови ризик за финансијска тржишта, још повољна цена кредита, услови ће бити строжи за аплицирање за кредит, проблем је узимања дугорочних кредита, не зна се шта ће бити за месец дана, добро укалкулисати све ризике,
Има ли смисла подизање кредита током новог глобалног лома
13:14 19.03.2022 (Освежено: 13:06 13.04.2023) По оцени економиста и банкара, упркос високој инфлацији и украјинској кризи која се одражава на глобалну економију, не треба очекивати да ће брзо доћи до поскупљења кредита. Да ли су, међутим, у овим околностима, ниске камате довољан разлог да се људи и даље одлучују на јефтино задуживање, поготово на дугорочне стамбене кредите?
Финансијски саветник и уредник портала Каматица, Душан Узелац, за Спутњик каже да је велико питање шта обичан човек може сада да уради да би заштитио своју будућност, јер не само да имамо украјинску кризу, него и то што је економски модел света на умору. Мења се, напомиње он, концепт глобалне економије, мења се и концепт новца и енергетска слика света, много тога се мења и човек треба да се снађе у целој тој шуми.
Има ли смисла подизање кредита
Мада не очекује неке масовне поремећаје тржишта у смислу да ће сада на банкарском нивоу нешто драстично да се дешава и да то резултира неким хаотичним ценама кредита, он ипак упозорава да се кредит не купује онда када можете да га узмете, него када мислите да можете да га отплатите.
Према подацима Удружења банака Србије, на крају прошле године укупан дуг грађана и привреде банкама износио је 26,7 милијарди евра, од чега је
дуг становништва био око 11,2 милијарде евра. Просечна задуженост по житељу Србије износи 1.650 евра.
Ако је у првој години пандемије ковида и било задршке људи по питању потрошње, дуг грађана је на крају 2021. у односу на годину дана раније, био већи за 10,6 одсто.
Грађани Србије су највише узимали готовинске кредите, који су чинили чак 47 одсто свих кредита пласираних према грађанству, док су 42 одсто били стамбени.
Новца више него икад, али...
Сада, међутим, имамо другачију ситуацију и по његовој оцени, мање је важно и мањи је проблем да ли ће услови отплате кредита бити адекватни.
„Већа је ова друштвена нестабилност, да ли ће клијенти имати посао да отплаћују тај кредит и то је оно што прави задршку. Нису то услови кредита, нити доступност новца. Данас га има више него икад. Када све то ставимо на сто, поента је да ако имате стабилне приходе, без неких трзавица, можете да узмете кредит“, каже уредник портала Каматица.
Он истиче да глобална криза највише утиче на одлуке о узимању стамбених кредита јер је тешко преломити да се вежете за неку обавезу 20 година унапред, а да не знате шта ће бити за месец дана.
Узелац, уз то, напомиње да је данас повољна цена кредита која је изражена у каматној стопи, али не и услови подизања кредита.
„Данас је у банкама све лакше аплицирати за кредит, а све теже га је добити, зато што су услови компликованији. Гледају у којој фирми радите, на којој позицији радите, какав је фирма, да ли ће она опстати, у којој индустрији је фирма, на пример да ли је у туризму. Комплексније је него икад узети кредит, односно добити пролазну оцену и испунити услове“, каже овај финансијски саветник.
Услови су, од банке до банке, прилично шарени, додаје наш саговорник, уверен да ће се они
додатно пооштравати са овом новом кризом. Банке су изузетно плашљиве, оне са много више страха од других гледају на сваки
поремећај на тржишту зато што морају да имају обезбеђено враћање пласираног новца.
Узелац сматра да људи који у овим условима размишљају о подизању кредита треба да добро све укалкулишу, да разумеју потенцијалне ризике и да сами сагледају сопствену будућност, не очекујући да то раде банкари.