Хуманитарна катастрофа: У Авганистану умрло 13.700 беба у 2022. због неухрањености и глади

Од почетка 2022. године у Авганистану је умрло 13.700 беба због неухрањености и болести повезани са глађу.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

„Имали смо 124.800 превремено рођених беба до сада од почетка 2022. Уобичајено 10 одсто превремено рођених беба премине, па су процене да је 13.700 беба умрло“, рекао је портпарол авганистанског министарства здравља Џавид Хажер за Толо њуз.

Сиромаштво кривац за смрт деце

Малалаи Рахими, начелник једног од породилишта у Кабулу, казао је да су сиромаштво и недостатак здравствене неге криви за пораст морталитета новорођенчади. Представници Лекара без граница раније су саопштили да је „половина пацијената примљених у интензивну негу неухрањена“, док 60 одсто њих има критичан облик малих богиња.

„Ако је дете неухрањено, као што је случај код многих у Авганистану тренутно, њихов имуни систем је веома слаб и то може довести до озбиљнијег облика малих богиња. То додатно ослабљује имуни систем и чини децу веома рањивом. Много неухрањене деце умире од компликација после малих богиња“, казао је Фазал Хаи Зиармал, лекар у Буст болници у Лашкар Гаху.

По завршетку војних сукоба у Авганистану, неухрањеност је готово свеприсутна. Координатор УН у тој земљи Рамиз Алакбаров рекао је да „невероватних 95 одсто популације нема довољно хране, а тај проценат је 100 одсто када су у питању домаћинства која воде жене“.

Авганистан има око 39 милиона становника, од којих је више од 2,5 милиона избегло из земље због сукоба, а Алакбаров додаје да се ради о незамисливом броју неухрањених људи.

Пресушила страна помоћ

Авганистан је већ деценијама изложен ратним дејствима, укључујући америчку окупацију која је почела у октобру 2001. После повлачења САД из Авганистана и победе талибана (организација забрањена у Русији), Вашингтон је замрзнуо 9,5 милијарди долара у централној банци Авганистана и заједно са другим државама престао да доставља било какву помоћ осиромашеној држави.

Према подацима Светске банке, страна помоћ, која је износила 8,5 милијарди долара, чинила је чак 43 одсто авганистанског бруто друштвеног производа у 2021. години. САД су, поред тога, давале годишње и око четири милијарде долара како би се попунио буџет Авганистана, највише за војску, а и то је отказано у августу 2021..

Попунити ту празнину било је тешко: УН су обећале 1,1 милијарду долара у донацијама, а ЕУ још 1,15 милијарди долара.

У фебруару су САД одмрзнуле седам милијарди долара новца авганистанске централне банке који су још увек на рачуну америчких Федералних резерви, али су узеле 3,5 милијарде долара и дале их породицама жртава напада 11. септембра. Бела кућа је саопштила да ће „покушати да олакша приступ“ другој половини новца „за добробит авганистанског народа“, пише Спутњик интернешнел.