Руски психолог открио када ћемо живети са мање стреса

Кад људи буду почели превентивно масовно да одлазе код психолога, тада ће се смањити ниво стреса у животу, јер стручњаци могу да помогну да се ситуација сагледа из другог угла и дају јој ново тумачење, изјавио је у интервјуу за Спутњик руски клинички психолог и писац Михаил Хорс.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Према његовом мишљењу, важно је разумети да стрес није последица животних догађаја, већ тога како их човек интерпретира у зависности од убеђења. Важно је размишљати варијативно, као и подвргавати своје судове критичком промишљању. Психолог је такође открио и који је главни симптом који може указати да особа пати од депресије.

Да ли можемо сами да схватимо када нам је потребна помоћ психолога?

— У модерном свету, помоћ психолога, исто као помоћ стоматолога, на пример, потребна је превентивно.

Када људи почну масовно превентивно да посећују психолога, онда ћемо имати мање стреса у животу, јер нам психолози помажу да ситуацију сагледамо из другог угла и дамо јој ново тумачење, да проширимо варијативност наших убеђења.

Стрес настаје као последица уских, високо категоричних животних захтева, које сматрамо исправним, а живот нам поручује да он може бити различит, а не онакав каквим смо га ми замислили.

Што је већи значај тих фантазија за нас и категоричност, то се болније живи и већи је стрес.

Како смањити вероватноћу настанка стреса и да ли је могуће научити не реаговати на стресне догађаје?

— Веома је важно схватити да стрес није последица никаквих догађаја. Стрес настаје услед интерпретације тих догађаја или, такозваних когнитивних тумачења.

Депресија

CC0 / /

Многе свакодневне радње обављамо по навици и скоро не обраћамо пажњу на њих. Исто тако постоје уобичајене мисли, које не подвргавамо критичком промишљању. Ако смо навикли да та убеђења сматрамо исправним, а она заправо противрече чињеницама, тада осећамо стрес. Када човек варијативно размишља, гледа на стварност и каква је она суштински, тада не долази у сукоб с том стварношћу, већ напротив, она му је од користи.

Како разликовати негативан од корисног стреса?

— Корисни стрес је обично краткотрајног карактера. То је неки стимуланс на размишљање, промене. Ако је стрес хроничан, онда је то дистрес. Када спласне краткотрајни стрес који смо осетили и ако из тог стреса брзо изађемо и почнемо нешто да радимо, све је у реду, тако функционише наш организам. Ако смо констатно под стресом, ниво кортизола се повећава и почињемо лошије да спавамо. Појављује се осећај немоћи, а даље се јавља незадовољство собом због свега тога и особа улази у други круг стреса, трећи и тако даље.

Како се изборити са стресом, ако нема могућности да се консултује психолог?

— Свако има могућност да дође до књига са психолошким темама. Читајте и радите на својим убеђењима. Да, може се рећи: дишите, бавите се гимнастиком, медитирајте... Али, људи нису глупи, они и сами то све знају. Стога, ако то не примењују, значи да је ниво стреса већ тако висок да их омета да чак и оду у шетњу, што се прилично често догађа.

Како препознати симптоме депресије?

— Хроничан стрес јесте депресија. Обично су то апатија, недостатак енергије. То је прокрастинација, одуговлачење, односно, постоје ствари које треба урадити и ми знамо како и желимо да их урадимо, али их не радимо. То је недостатак снаге чак и за мале ствари: средити ормар, променити сијалицу... Заједничко је, свакако, недостатак снаге. А што за мање значајне ствари нема снаге, то је виши ниво депресије. Односно, ако човек нема снаге ни за свакодневне ствари и свестан је тога, али не ради ништа — то је депресија.

Да ли људи више траже помоћ психолога након зиме?

— Из мог личног искуства — нема пролећних потешкоћа. Ово може бити случај са психијатрима који раде са болесним људима и код којих временске промене могу изазвати погоршање. Ми психолози радмо са здравим људима који имају свакодневне, емоционалне потешкоће, поремећаје. Код здравих људи, пролеће најчешће изазива полет позитивних емоција.