Америка проширила санкције против Русије: На удару Државна дума, одбрамбена предузећа

Сједињене Америчке Државе увеле су нове санкције руским правним и физичким лицима, укључујући руску Државну думу, саопштило је Министарство финансија САД.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„Управа за контролу страним активама Министарства финансија САД уводи санкције против Државне думе Русије и њених 328 чланова због учешћа у Путиновом рату“, наводи се у саопштењу.

Министарство финансија САД подсећа да је Доњи дом руског парламента усвојио апел руском председнику Владимиру Путину са захтевом да призна независност ДНР и ЛРН. Америчке власти тврде да је накнадно признање република Донбаса „трик како би се оправдало увођење руске војске у Украјину“.

На удару нових америчких санкција су и директор „Сбербанке“ Герман Греф, корпорација „Тактичко ракетно наоружање“ и њен генерални директор Борис Обносов, као и низ предузећа која су повезана са том компанијом.

На „црној листи“ је и једно руско пловило – јахта руског бизнисмена Генадија Тимченка – „Лена“.

Ограничења се уводе против 48 руских предузећа којима ће бити ускраћени западни технолошки и финансијски ресурси.

Такође, новим санкцијама подлежу и све врсте трансакција са златом, повезане са Централном банком Русије.

„Те инструкције јасно дају до знања да су било какве трансакције са златом које су повезане са Централном банком Русије, покривене постојећим санкцијама“, прецизирано је у саопштењу Министарства.

Специјална војна операција Русије у Украјини

Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу. Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.

Као одговор на војну операцију, западне земље почеле су да уводе нове антируске санкције. Портпарол Кремља Дмитриј Песков приметио је да су то веома озбиљна ограничења, али се Русија за њих унапред припремала. Са своје стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да су стране компаније које одбијају да послују са Русијом то учиниле под огромним притиском, али да ће Русија решити све проблеме са економијом које јој Запад ствара.