Бајатовић: Кад би ЕУ увела санкције на руски гас, догодила би се апокалипса /видео/

Ако би ЕУ увела санкције на куповину руског гаса, уследио би апокалиптични сценарио. Србија не би требало да има било какав проблем са снабдевањем гасом, уколико се у обзир узму економски интереси и уговори. Међутим, проблем је што политичари са Запада доносе ирационалне одлуке, каже у интервјуу за Спутњик, директор Србијагаса Душан Бајатовић.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

За могућност доношења ирационалне одлуке којом би био уведен ембарго на куповину нафте и гаса из Русије, саговорник главне уреднице Спутњика Србија Љубинке Милинчић и, како каже, одсецање гране на којој Европа седи, криви антируску хистерију која је завладала на Западу.

Апокалипса у најави – за све је крива антируска хистерија

„Хистерија која је произведена у Европи и САД има више циљева. Погледајте ту мржњу – избацују се руски студенти, одузима се приватна имовина… Кад се направи таква хистерија можете да донесете одлуку какву год хоћете. Можете да донесете нелогичну политичку одлуку и да је правдате свом становништву мржњом према некој земљи“, истиче Бајатовић.

Сагласности о увођењу санкција на руске енергенте у оквиру ЕУ нема. Барем је тако изгледао састанак шефова дипломатија држава чланица ЕУ у понедељак – док се прибалтичке републике, уз Француску и Ирску, нервозно залажу за забрану куповине руске нафте и гаса по убрзаном поступку, државе попут Немачке, Холандије и Мађарске нису баш раде да подрже такву одлуку.

Немачка министарка спољних послова, Аналена Бербок изјавила је да питање ембарга на увоз нафте није питање жеље да се санкције уведу, већ се ради о питању колико државе зависе од руских енергената.

„Немачка је велики увозник, али има и других држава чланица које не могу да сутра зауставе увоз нафте. Да можемо, учинили бисмо то аутоматски“, рекла је Бербокова. Она се заложила за постепено смањење зависности од енергената који долазе из Русије.

Немогуће је одједном заврнути славину за гас у Европи

Према Бајатовићевим речима, питање снабдевања нафтом далеко је једноставније од питања снабдевања гасом – производњу нафте може да повећа нека друга земља, нафта може да се складишти и да се тако надокнади дефицит на тржишту. Уз то, нафта је лакша за транспорт.

„Количине гаса не могу да се надокнаде. Не постоји толико бродова, чак и да неко може да га произведе – 25 одсто енергетског микса у Европи чини гас. Ево, нека Американци максимално повећају испоруке, да се ангажује максимално све што је могуће, да се Катар одрекне Кине (у шта сумњам), ми опет немамо довољне количине. Суштина је да се количине руског гаса на средњи рок, на период од пет до седам година, не могу надокнадити укључивањем никаквих других енергетских извора“, категоричан је Бајатовић.

Колико је питање снабдевања гасом у Европи компликовано, Бајатовић поткрепљује примером прошлог састанка шефова европских дипломатија – тада је идеја била да се цена гаса ограничи и да се гасом тргује на берзи.

„Али, онда су схватили да се у Кини много више плаћа, па ће и иначе остати без гаса. У овом тренутку све је ослоњено на политику, којом управља произведена хистерија. Медијски рат огромних размера подстиче ту хистерију“, сматра Бајатовић.

Министри спољних послова држава чланица ЕУ најавили су да ће одлука о увођењу ембарга на руске енергенте бити донета касније, а најављено је и да ће амерички председник Џозеф Бајден доћи у Брисел на разговоре са тридесет шефова држава и влада чланица ЕУ, НАТО и Г7. Ипак, Бајатовић је уверен да ће одлука о ембаргу бити пролонгирана и да ће разговори трајати.

„Немогуће је одједном заврнути гасну славину и у Немачкој, и у Мађарској, и у Словачкој, па ако хоћете и у Пољској и у Турској, а можемо да причамо и о Србији и Бугарској“, каже Бајатовић.

Зашто Европа жели да казни Србију

Турски и Балкански ток донели су развојну шансу Србији и региону – ако се погледају количине гаса којим располажу Србија, Бугарска и Мађарска, уколико буде уведен ембарго на испоруке гаса из Русије, биће то сечење гране на којој седимо, објашњава Бајатовић. Била би то политичка одлука о кажњавању ове три земље.

Србија је војно неутрална и спремна за стварање регионалног мира; пружила је руку околним државама, подсећа Бајатовић. Са друге стране, из Европе стално стижу нови и нови услови, попут тога да треба заборавити на Дејтонски споразум или да су Косово и Метохија у саставу Србије.

„Да, они мисле да казне Србију и велико је питање зашто је то тако. То се подводи под некакве принципе које обично прокламују европски чиновници, а чини ми се да их у њиховим земљама не познају. Али они долазе овде и притискају нас. Међутим, ако смо ми у Србији одговорна политичка елита, морамо да водимо рачуна да заштитимо националне интересе Србије. Ми не смемо да уведемо санкције Русији, јер ако останемо без иједне карте на столу, плашим се да ћемо бити у невољи“, изричит је Бајатовић.

Са друге стране, додаје он, за Србију ће бити веома тешко да одржи неутралан положај. При томе, како каже, не мисли на војну неутралност, већ да Србија политику води у складу са својим националним интересима.

„Мислим да нам то неће дозволити. Чак и економски раст Србије смета. Шта су рекли? Нећете да уведете санкције Русији, отићи ће сви инвеститори. Па, ако прекинете довод гаса, инвеститори ће опет отићи. Па чак и пребрзо увођење зелене агенде водило би дужничком ропству“, истиче Бајатовић.

Саговорник Спутњика подсећа да још увек није завршена гасоводна интерконекција Грчка-Бугарска, као ни складиште гаса у Александрополису. Уз то и нема довољно количина гаса из Азербејџана. Азербејџан, при томе, извози онолико гаса колико увезе из Русије и нико не зна шта би се догодило уколико би Москва забранила извоз гаса. Чак и да цене гаса остану високе, да амерички течни гас постане конкурентнији, као да се изгради довољан број бродова да се превезе, на период од пет до седам година, не може да се добије довољно гаса из САД, уверен је Бајатовић.

„Са друге стране, нисам сигуран да је Европи у интересу да се толико одупре Русији да зависи од Америке. Јер Америка жели да подигне своју економију која је у паду, жели да одржи своју војну индустрију и своје трупе у Европи“, напомиње он.

Руска интервенција је изнуђена

Реакција Русије у Украјини је, према Бајатовићевим речима, изнуђена.

„Не волим што се то десило. Украјинци су наша браћа. То је рат два братска народа, два православна народа. Али, шта смо мислили да ће се десити када у Украјини на власт дођу фашисти? Ако Русија ишта не трпи, онда је то фашизам. Надао сам се да ће Европа рећи да на власти не могу да буду фашисти. Нажалост, није“, оцењује Бајатовић.

Појам неподељене безбедности заборављен је, додаје он, а нико са Запада није желео да разговара са Русијом.

„Чим нико није желео да о томе разговара, неко жели нове границе са Русијом, где ће западни свет отерати Русију. Нико није запамтио шта је Путин говорио 2007. на Минхенској безбедносној конференцији; нико га није чуо. Сада Русија има евроазијску стратегију. најважнији развојни програм у Русији био је далекоисточни проиграм. Значи, они су диверсификовали финансијске и савезничке ризике. Неко је проценио да је сада време да се оно докле је стигао НАТО прогласи западним светом и ту може бити само једна истина, само једна прича, само једна могућност. А Русију треба препустити себи и Азији“, каже Бајатовић.

При томе, требало би направити стални полигон за исцрпљивање Русије – када то није успело са Блиским Истоком или Турском, сада се покушава са Украјином. Од свега тога, најмање користи и највише штете, према Бајатовићевим речима, имаће сами Украјинци.

Он подсећа на речи руског председника Владимира Путина да ће, уколико на време не буде довољно дипломатске мудрости, Украјина изгубити своју државност.

„Не бих желео да се то деси“, закључује Бајатовић.