Преокрет изнад Атлантика: Дан када је Примаков изрекао историјско „не“ због Југославије

Пре тачно 23 године, када су почели су ваздушни напади НАТО снага на СРЈ, бивши руски премијер Евгеније Примаков изрекао је историјско „не“. Сазнавши изнад Атлантика да је почело бомбардовање Југославије, донео је одлуку да одустане од радне посете Америци и да се врати у Москву, што је постала прекретница у односима Русије и Запада.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Када се авион, у којем је 24. марта 1999. године био тадашњи премијер Русије, већ налазио изнад Атлантског океана и Примаков сазнао да је НАТО почео да бомбардује Београд, издао је наређење да се владин авион окрене и врати у Москву, подсећа телевизија „РТ“ и наводи да је тај заокрет постао симбол и прекретница за Русију, ослабљену након распада Совјетског Савеза.

На лету за САД је, заједно са премијером, био и Константин Косачов, који је тада био помоћник председника руске владе за међународне послове и директно укључен у све контакте на нивоу владе Примакова и бившег потпредседника САД Алберта Гора. Он је у интервјуу за „РТ“ објаснио зашто је Примаков одлучио да окрене авион и како су на то реаговали чланови делегације и пилоти.

Одлазак у САД био важан, али не по сваку цену

Према речима Косачова, циљ посете Америци био је одржавање састанка заједничке комисије за трговинско-економску сарадњу. То су били веома важни сусрети који су заиста покретали трговинско-економску и научно-техничку сарадњу између Русије и Сједињених Америчких Држава, напоменуо је руски сенатор.

„Американци су јавно извештавали о намери да изведу војну операцију у Југославији под заставом НАТО-а, њихов циљ је био да окончају војну операцију против Косова, како су они то називали тада“, подсетио је Косачов.

Такође су јавно говорили да је пратећи или чак главни циљ смењивање господина Милошевића са места председника Југославије и смена руководства те суверене земље, додао је.

„Међутим, подсећам, то је била 1999. година и били смо врло заинтересовани за одржавање те комисије, али не под било којим условима. Стога, када се сазнало да Американци спремају напад на Југославију, Евгеније Максимович Примаков је јасно саопштио да ће, уколико САД започну ту операцију, састанак комисије на америчком тлу бити немогућ, ма колико ми били заинтересовани за њега. Американци су знали то много пре 24. марта, али на наша директна питања хоће ли бити те операције или не, нису говорили ни да, ни не“, напоменуо је сенатор.

Према његовим речима, Гора је ограничавало америчко законодавство и није имао права да говори о предстојећој војној операцији, јер, ако САД изведу војну операцију ван земље и услед тога погину амерички војници, одговорност за њихову смрт лежи на особи која је бар нешто рекла о операцији.

У околностима бомбардовања Југославије – посета САД немогућа

Што смо се више ближили договореном датуму поласка у Вашингтон, контакти са америчком страном бивали су све чешћи, рекао је Косачов, додајући да је последњи разговор вођен отприлике четири сата након што је авион Примакова прешао више од пола пута у правцу Вашингтона, а сам разговор је иницирао Гор.

„То је то. Сада могу да кажем – ових минута почиње војна операција, почели смо да бомбардујемо Југославију“, рекао је бивши потпредседник САД током позива, подсећа Косачов.

На питање како је на то реаговао тадашњи руски премијер, сенатор је одговорио да је Примаков саопштио Гору да у је таквој ситуацији немогуће да руска владина делегација дође у Америку.

„Присуствовао сам том разговору. Примаков је позвао пилота, проверио имамо ли довољно горива да се вратимо назад у Шенон, а затим у Москву. Када се уверио да имамо, замолио је да га повежу са Борисом Јељцином. У Москви је била ноћ, али су на његову молбу пробудили председника. Примаков је пренео садржај разговора са Гором и добио сагласност председника Руске Федерације. Авион се окренуо назад“, прецизирао је Косачов, додајући да капетан није био забринут да би преусмеравање могло да буде ризично за лет.

Сви путници једногласно подржали одлуку

Према његовим речима, када је одлука донета, стотинак особа у путничкој кабини сазнало је од Примакова шта се дешава. Било је јасно да су људи већ били уморни од дугог лета и да су се надали раном доласку у Вашингтон. Премијера је бринуло како ће главни део делегације одреаговати на одлуку, каже Косачов.

„Међутим, Примаков је био пријатно изненађен када је цела путничка кабина почела да аплаудира. Тако је било. И био сам присутан. Било је тако једногласно одобравање тог принципијелног става, упркос умору, упркос жељи да се брзо заврши лет. Сви су схватали да је то историја и да се историја кроји пред њиховим очима“, објаснио је он, додајући да се испоставило да је, узимајући у обзир све етапе лета, од полетања до слетања на аеродром „Внуково 2“ – прошло 26 сати.

Прва манифестација неслагања Москве

На питање због чега је та одлука постала тако значајна за историју, Косачов је одговорио да се радило о првом показивању неслагања Русије.

„То је било прво испољавање нашег неслагања, неслагања Русије као државе са политиком коју су водиле Сједињене Америчке Државе и њихови савезници у НАТО-у у свету који се, наизглед, променио након завршетка Хладног рата, а уствари се ни на који начин није променио“, нагласио је председник Одбора за међународне послове Савета федерације Русије.

Са мог становишта, то је била апсолутна прекретница у односима Русије и Запада у директном и у фигуративном значењу, каже Косачов.

„То је наша ознака категоричког неслагања са политиком Запада усмереном на изградњу униполарног света. И то је на крају предодредило цео даљи ток догађаја. Тада смо могли да изађемо из те тачке настављајући да одржавамо међусобно поверење, сачувавши партнерство у питањима које уједињују Русију и Запад. Али наставили смо да се крећемо у супротним правцима, јер Запад ни на који начин није ревидирао своју политику према остатку света, према Руској Федерацији, а у многим ситуацијама ју је једноставно погоршао. Ето тако се одвијала најважнија прича у савременој историји међународних односа“, објаснио је руски сенатор.

Унук Примакова, шеф „Россотрудничества“, а уједно и његов имењак Евгеније Примаков испричао је за „РТ“ како је сам бивши премијер оценио своју тадашњу одлуку.

„Он то није сматрао изванредним поступком. Рекао је само да није могао да настави то путовање и да се зато вратио. У неким случајевима компромиси су могући, у другима нису. Човек мора да буде у стању да види када компромис више није могућ и да настави да поступа како је потребно, по својој савести. Нека то понекад и делује грубо. Али понекад је то неизбежно, иако је тражење компромиса, тражење решења у дијалогу, наравно, био његов најјачи квалитет“, закључио је унук Примакова.