Милош Јовановић: Јака Србија или нестанак – подршка Западу избацује нас са историјске позорнице

Сукоб у Украјини је рат Запада и Русије, који за Србе сужава маневарски простор али не можемо да станемо на западну страну. Било какво сврставање уз Запад као народ и државу избацило би нас са историјске позорнице за вјек и вјекова, уверен је др Милош Јовановић, лидер ДСС-а и председнички кандидат коалиције НАДА на предстојећим изборима.

У интервјуу за Спутњик Јовановић за коалицију коју предводи каже да је озбиљна десница која промишља судбину земље, залаже се за јаку војску и повратак редовног служења војног рока и има јасан став према питању Косова и Метохије.

Он објашњава и зашто Србија не треба да се придружи западним санкцијама против Русије. Са Западом, подсећа, имамо лоше историјско искуство протеклих двадесетак година. Али чак и да оставимо по страни НАТО агресију, остаје чињеница да где год се окренемо, од КиМ до питања Републике Српске или положаја српског народа у Црној Гори, увек је иста ситуација – с једне стране су Запад и НАТО који раде директно против наших националних виталних интереса, и с друге Русија која нам пружа подршку, од Савета безбедности па надаље, истиче Јовановић.

„Србија је такође у својој бити земља која представља исток на западу и запад на истоку. Ми смо то што јесмо и мислим да би било какво сврставање Србије на западну страну било негирање оног што јесмо у нашем бићу, потирали бисмо тиме нашу слободарску традицију и све оно што нас чини великим народом у историјском смислу. Ми смо као коалиција НАДА изашли са јасним ставом: никаква осуда Русије не долази у обзир, још мање некакво увођење или придруживање санкцијама. С друге стране, од нас нико није тражио да признамо независност Доњецке и Луганске републике јер морамо да поштујемо територијалну целовитост. Међународно право је наш савезник.“

Из Брисела нам кажу да је увођење санкција Русији морално питање…

– Запад нема никаквог моралног права да прича о моралу. Имате изреку ко о чему војник о скраћењу а проститутка о поштењу. Кад Запад прича о моралу то мало личи на други део ове изреке. Ти људи су згазили међународно право, не само 1999. године. Немају право да се позивају на морал јер се не понашају морално. Да не отварамо питање осам година гранатирања Донбаса.

Шта ако и нама уведу санкције због тога што нећемо да уведемо санкције Русији?

– Не мислим да је нека претња санкцијама према нама реална. Ми смо суверена држава и колико год био велики утицаји великих сила не може неко тако олако да уведе санкције само зато што нећете да уведете санкције, а притом имате врло јасан разлог зашто то не радите. Зато што вам је Русија савезник у Савету безбедности и не само тамо. Зато мислим да је ужасно погрешна била осуда Руске Федерације кад смо се приклонили резолуцији Генералне скупштине УН. Постоје ситуације кад једна држава и државник треба да знају где да повуку црту. Мислим да је то велика грешка. А верујем да санкције ниједна српска власт неће смети да уведе зато што су оне неправедне и непоштене. Јер за ову кризу најмање је крива Руска Федерација. Да се ово избегне било је довољно да се каже – Украјина неће постати чланица НАТО-а. И наравно, испунити Минске споразуме.

Да ли вам се намеће паралела између приче да су Срби криви за све у региону и онога како се сада приказују Руси?

– Апсолутно. Постоји потпуна идентичност медијске слике и медијско тепих бомбардовање према Русији. Сви смо против рата, али с друге стране и Донбас, и спаљивање људи у Одеси 2014. подсећа да над тим жртвама нико нема сузу да пролије осим Руса. Као што је био случај са нама, над жртвама у Кравицама, у Подрињу, нико сузу није пустио. Срби из Крајине отерани су огњем и мачем, нико реч није рекао, притом је 1000 убијено. Та неправда и лицемерје је апсолутно невероватно. Паралела је и у медијском третману, и у осуди ко је једини кривац, и у дехуманизацији вођа: Слободан Милошевић је за њих био луд, сад имате исти наратив на Западу за Путина. Та идеја дехуманизације противника оправдава сваки ваш чин јер ви заправо не убијате човека него убијате психопату. То су механизми прилично бедни.

Може ово да се схвати и као последњи трзај западне цивилизације која објективно јесте у релативном опадању моћи. Имате незаустављив кинески успон, имате процесе декаденције на западу који одавно траје и последњи трзај западне цивилизације да покуша да ослаби то дизање са истока како би још мало продужила своју доминацију. Ако се тако гледа, једна ствар остаје важна, а то је да Русија не поклекне и да оствари своје политичке циљеве. И што се пре то деси то ће бити боље за све.

Навршила се још једна годишњица НАТО агресије. Да ли су прошли сви возови да се једнога дана суди одговорнима за невине жртве?

– Не треба имати илузију да ћемо икад успети да осудимо Била Клинтона или било ког другог. Немојте да у том смислу полажете наду у међународно право, правду на тај начин нећемо достићи. Оно где треба инсистирати на међународном праву јесте што оно даје легитимитет вашој позицији. Мора да постоји неки оквир јер ако немате бар неки оквир, онда више немате ништа. Ја се плашим да смо сад дошли у ситуацију да немамо ништа, да је међународни систем заснован на Повељи УН пао у воду. И кад немате тај оквир онда имате Дивљи запад, имате искључиво политику силе и закон јачег. Нико нормалан не мисли да је то добро осим САД и неке земље. Зато уопште нисам оптимиста у смислу новог поретка и наредних неколико деценија али се ипак уздам у мултиполарност, односно у равнотежу снага. Са растом Кине и надам се победом Русије или испуњењем политичких циљева ове војне интервенције мислим да ће та равнотежа снага бити само јача и да ће нас она у будућности штитити више него међународно право.

Једна од кључних тема избора је што Срби на КиМ вероватно неће моћи да гласају. Испада да је Приштина јача од свих чланица ЕУ које је критикују због тога. Какав је ваш став према томе?

– Брисел је спонзор косовске сецесије. Нема никакве дилеме у вези с тим и шта Србију чека на том путу ка ЕУ који у суштини не постоји. Ово је последица погрешне политике да ЕУ нема алтернативу.

Питање Косова је питање на неколико деценија. Ми смо од 2008. дали одређени број уступака, од пребацивања дијалога из УН на ЕУ преко техничког дијалога и низа споразума до Бриселског споразума. Неке странке кажу – ми ћемо све то да поништимо. То што је урађено тешко да можете да исправите. Битно је сада прво направити консензус да је КиМ саставни део наше земље и нашег националног бића. Наш је циљ да се КиМ у неком тренутку реинтегрише у пуни уставно-правни поредак Републике Србије. То је дуг пут, али од њега нема одустајања. Битно је и да више никакав уступак не сме да се да Приштини, уз наставак дијалога али у оквиру Устава РС и резолуције 1244, јачање нашег корпуса на КиМ, материјалног и сваког другог. Треће, наставити на међународној арени процес отпризнавања КиМ. И четврто, у сваком тренутку наша држава мора да гарантује безбедност наших људи на КиМ.

Али ако би неко кренуо на Србе на КиМ како да одреагујете а да не изазовете ширу нестабилност? Шта год да урадите кајаћете се.

– Нећете се кајати јер ако пустите да вам прогоне и убијају народ више нисте држава. Постоје ситуације када држава ако не реагује толико делегитимише себе да више не постоји. Кад неко удари на ваш народ војно нема друге него да реагујете на исти начин. Једина ствар коју сам хвалио код ове власти то је набавка разних војно-техничких средстава, јачање војске. У смислу попуне кадра то није довољно, залажем се за враћање војног рока. Јака војска ће управо послужити томе да ником не падне на памет, чак ни Албанцима са Косова и Метохије, да крену у некакав погром или чишћење. Кад имате снажну војску која може да одговори онда ће и људи преко пута двапут размислити пре него што предузму неки непријатељски акт. Зато је снажна војска један од мојих приоритета и као кандидата за председника и коалиције НАДА.

Поред КиМ, имамо и друга отворена питања у региону. Како да заштитимо своје интересе а да не будемо оптужени да хоћемо да поновимо руске моделе понашања у Украјини?

– Не треба обраћати пажњу. Шта год Срби да ураде а да је у нашем националном интересу биће дочекано на нож. Срби су за регион добри само кад не постоје. И тај постјугословенски простор може да се стабилизује само на два начина, не нашом кривицом: или да Срби нестану, или да имате снажну Србију. Нема трећег. Мој је избор да буде ово друго. Нек кукавци кукају, на нама је да градимо снажну државу.

Какав резултат очекујете и да ли би био бољи да су десне партије наступиле заједно?

– Десне партије нису могле заједно јер ту има толико шарлатанства и неозбиљности. Оно што је озбиљна десница то је српска коалиција НАДА, која озбиљно промишља судбину ове земље. Нудимо и врло јасан програм. А грађани ће одлучити.