Да ли су српски воћари закаснили са садњом малина

Пољопривредници ваљевског краја, задовољни прошлогодишњим приносима и ценом малине, проширују засаде. Стручњаци за воћарство предност дају јесењој садњи малине, али 30 до 40 одсто воћара тај посао ипак оставља за пролеће.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Милорад Ранковић из Сушице, подно Повлена, малине је прошле сезоне убирао са два и по хектара. Био је задовољан приносом и ценом, па је одлучио да прошири засад за још један хектар.

„Боља је јесења садња, али нисмо били у прилици, нисмо припремили земљиште. Имамо и заливни систем. Радимо контролисану, органску садњу, како је зову, која је нешто скупља. Прошле године је била 50 динара скупља“, каже Милорад Ранковић за РТС.

Први пупољци се, приликом пролећне садње малине, упозоравају стручњаци, углавном оштећују због чега се смањује број изданака.

Ђорђе Совиљ, стручњак за воћарство из ПСС Ваљева, каже да мали број произвођача у том крају, нажалост, има систем за наводњавање.

„Позна садња зависиће од тога какви ће временски услови бити наредне недеље и током априла“, указује Совиљ.

Искусни малинар Милорад Ранковић, одлучио се за садњу полке. Та сорта малине у Сушици, на 550 метара надморске висине, зри крајем јула. Бере се до првих мразева.

Уз примену оптималних мера неге, заштиту и наводњавање, солидан род очекује и на новом засаду.