- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Северна Македонија завршила попис: 200 хиљада људи мање него пре 20 година

© Sputnik / Алексей ВитвицкийСкопље
Скопље - Sputnik Србија, 1920, 30.03.2022
Пратите насTelegram
Северна Македонија је, после пуних 20 година, успела да попише становништво. У тој земљи живи нешто више од 1,8 милиона људи, односно око 200.000 мање него пре две деценије. Македонци су најбројнији са 58,44 одсто од укупног броја становника. Албанаца је мало испод четвртине. Низ странака, махом опозиционих, незадовољан пописом.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

После 20 година политичког натезања, Северна Македонија успела је да оконча попис становништва, према којем у тој држави живи 1.836.713, од којих велику већину чине Македонци, док су Албанци друга најбројнија етничка група, саопштио је македонски Завод за статистику.
Према претходном попису, одржаном 2002. године у склопу Охридског споразума којим су окончани сукоби македонских снага безбедности и албанских побуњеника, у Македонији је живело 2,022 милиона људи, од чега су 64 одсто били Македонци, док су 25,17 били Албанци.

Број становника опао за скоро двеста хиљада

Две деценије касније број становника опао је за готово 200.000, док је македонска већина и даље доминантна са нешто више од 58 одсто, док је број Албанаца опао на 24,3 одсто укупног броја становника.
Највећа опозициона странка, ВМРО-ДПМНЕ и још неколико партија одмах је изразило незадовољство пописом, тврдећи да је око 60.000 људи избегло да се изјасни о етничкој припадности.
„Резултати пописа су показатељ неуспеха, јер имамо снажан талас исељавања. Свако има право да сумња у бројке... Владајуће партије се играју бројкама“, рекао је посланик ВМРО-ДПМНЕ Антонио Милошоски.
Резултатима пописа незадовољна је и Левица, као и још неколико мањих странака.
Најснажнија албанска странка, Демократска унија за интеграције, задовољна је резултатима пописа, наводећи да Албанци чине безмало 30 одсто од укупног броја становника, односно нешто више од 24 одсто оних који живе на територији Северне Македоније.
„Честитам свим институцијама које су биле укључене у процес пописа становништва“, рекао је лидер те партије Али Ахмети.
Податак о броју Албанаца у Северној Македонији био је један од кључних разлога бесконачног одлагања пописа, јер се неколико тачака Охридског споразума, пре свега оних које се односе на двојезичност у неким општинама, суштински везивало за претпоставку да Албанци чине четвртину укупног броја становника.
Низом међупартијских договора, тај проблем је решен, што је отворило врата новом попису, који је одржан прошле године. Упркос тврдњама појединих политичара да би промене односа међу етничким групама могле донети и унутрашњополитичке проблеме, владајући СДСМ је још раније заузео чврст став да се закони проистекли из Охридског споразума не могу мењати ретроактивно, односно тврди да је попис суштински чисто статистички процес.

У Северној Македонији 1,3 одсто Срба

Новим пописом је избројано и да у Северној Македонији живи 3,8 одсто Турака, два одсто Рома и 1,3 одсто Срба.
У Северној Македонији регистровано је око 1,8 милиона гласача, што наводи на закључак да су бирачки спискови у тој држави у мањој или већој мери у складу са резултатима пописа, јер је пописом евидентирано и нешто више од 260.000 нерезидентних држављана ове земље.
Од око 260.000 држављана Северне Македоније који живе ван граница ове државе, две трећине су Албанци, док су 24,45 одсто Македонци.
Македонски статистичари су, у месецима који су претходили попису, упозоравали да су процене да у овој држави живи око два милиона становника озбиљно претеране, наводећи да би коначни број становника могао да буде између 1,6 и 1,8 милиона становника.
Последњи попис становништва у Македонији обављен је 2002. године, као део Охридског споразума којим су окончани сукоби македонских снага безбедности и албанских побуњеника, у којима је страдало око 200, а расељено 200.000 људи, пренео је РТС.
На основу тог пописа становништва, дефинисане су и општине у којима се албански употребљава као други званични језик.
Страх од исхода новог пописа био је један од главних разлога због којег су македонске политичке странке одлагале нову регистрацију становништва.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала