Министарство одбране Русије објавило нове доказе о зверствима украјинских есктремиста /фото/

Министарство одбране Русије у оквиру пројекта „Архиве памте све“, наставља да објављује нове историјске доказе о злочинима и зверствима украјинских екстремиста над сопственим народом током Другог светског рата.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Након ослобођења Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике од стране Црвене армије, почеле су истраге које су разоткриле многобројне чињенице о мучењима, пљачкама и масовним убиствима, које су починили украјински екстремисти против цивила, укључујући и представнике сопственог народа.

„Током Великог отаџбинског рата на територијама УСССР под немачком окупацијом почело је формирање такозване ‘независне’ украјинске државности, која је праћена многобројним злочинима према становништву које је насељавало Украјину и геноцидом над њим. Степеном свирепости и зверствима украјинских екстремиста према Русима, Украјинцима, Пољацима и Јеврејима били су затечени чак и немачки окупатори,“ истичу у Министарству одбране.

У склопу пројекта, објављени су различити извештаји, сведочења, информативне белешке, укључујући нека документа која доказују тесну сарадњу украјинских екстремиста са немачким окупатором.

У извештају начелника политичког одељења 4. украјинског фронта од септембра 1944. године, посебно се наводи да су на територији фронта појачали своја деловања екстремисти-бандеровци. Тако су у ноћи 29. августа у селу Берлоги у Перелинском региону зверски убијени поручник Маликов, надзорник Тихомиров, редови Денисов, Евгењев и Гришајев, који су послати да набаве стоку и сточну храну.

„Дана 31. августа 1944. године, у округу села Гурни у Старо-Самборском региону, бандити су зверски убили редова Копилова и тешко ранили редова Сињавског из 15. инжењерског батаљона. Копилову су изврнуте руке и ноге, избијено му је лево око, а нос одсечен. После бруталног мучења, Копилов је погођен рафалом из митраљеза“, наводи се у архивској грађи.

У другом документу од августа 1944. године наводи се да је у селу Барикевичи банда од око 26 људи зверски мучила две ћерке заменика председника сеоског већа, а њега и његову жену, као и још 11 људи сеоског добра одвели су у праву Ужењецке шуме, а њихова судбина до данас није расветљена.

„Дана 10. августа бандити су одвели у шуму Елену Поневину, дактилографкињу Военторга 2. ваздухопловне армије. Тамо су је силовали, урезали звезде на рукама, ногама и грудима, на стомаку написали ‘Русија’ и бацили је везану у шуму. Овакви случајеви нису усамљени“, истиче се у извештају Политичке управе 1. Украјинског фронта ‘О разбојничкој активности украјинских екстремиста у регионима западних области Украјине, ослобођеним од Немаца’, од 10. августа 1944. године.

У меморандуму начелника Одељења за агитацију и пропаганду од 11. априла 1944. године дата је детаљна анализа структуре организације украјинских екстремиста и описане су карактеристичне црте њиховог антисовјетског деловања и истакнути њихови циљеви, од којих је главни био да се Украјина отргне од СССР-а.

„Већ у првим данима напада нацистичке Немачке на СССР, када се Црвена армија у одбрамбеним борбама привремено повукла из западних области Украјине, украјински екстремисти упутили су апел за помоћ немачким освајачима“, наводи се у документу.

У документу Главне политичке управе Црвене армије од 23. септембра 1944. године (о активирању банди бандероваца на територији области града Лавова), представљен је карактеристичан састав многих екстремистичких банди, које су деловале у западним регионима Украјине, а које се „састоје од остатака поражених СС дивизија ‘Галиција’, бивших полицајаца и присилно мобилисаног становништва, као и оних који су избегавали мобилизацију у Црвену армију“.

„Ове банде располагале су приличном количином аутоматског оружја и муниције, налазиле су се под командом добро припремљених командира, који су прошли војну обуку у теренским школама украјинске устаничке армије и стручних инструктора, које је Организација украјинских екстремиста обучавала на Карпатима“, наводи се у архивској грађи.

Бандеровци нису прекинули своју терористичку активност ни у послератно време. Посебно се, у извештају поднетом начелнику политичке управе Прикарпатског војног округа, помињу бандитска и терористичка дејства у периоду од 15. априла до 15. јуна 1946. године на територији Лавовске области. У документу се, конкретно, наводи пример како су у селу Деревењка убили породицу инвалида из рата, његову 19-годишњу сестру и троје деце.

У другом примеру наводи се да је екстремистички одред од око 200 људи у неколико села у близини Лавова обесио 20 људи.

Објављивање докумената из фондова Централног архива Министарства одбране Русије, има за циљ очување историјског сећања и истине о крвавим масовним злочинима и зверствима украјинских екстремиста над својим народом, који су последњих година намерно предавани забораву од стране злочиначког украјинског режима.