Кренуо уговорени извоз пшенице и кукуруза у Албанију

Уговорени извоз 30.000 тона пшенице и 17.000 тона кукуруза у Албанију почео је да се реализује, речено је у Удружење „Жита Србије“.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Директорка тог удружења Сунчица Савовић рекла је да су извозници чекали пет дана да добију формалну дозволу од Владе Србије за тај извоз, као и да ће, по одобрењу владе, у Италију бити извезене мале количине житарица.

Савовићева је додала да је дозвољен извоз за само једног италијанског купца у количини од 67.000 тона кукуруза и 17.000 тона пшенице.

Министри пољопривреде Србије и Северне Македоније раније су договорили да извоз пшенице, кукуруза, брашна и јестивог уља у Северну Македонију буде настављен према раније уговореним количинама.

У Привредној комори Србије оцењују да би привремену забрану извоза житарица и брашна за остале земље требало укинути или бар увести квоте за извоз да би произвођачи могли да искористе садашње високе цене и зараде, док не почну да падају с приближавањем нове жетве.

Када је реч о Италији, Савовићева каже да су одобрене количине за извоз мале, имајући у виду да између 27 и 30 одсто нашег извоза пшенице и кукуруза иде у Италију.

„Прошле године је та земља купила око пола милиона тона кукуруза и око 340.000 тона пшенице, а чланице Удружења ''Жита Србије'' су до владине одлуке о забрани извоза, са италијанским увозницима имали склопљене уговоре за 195.000 тона пшенице и 160.000 тона кукуруза“, напоменула је Савовићева.

Додала је да „Жита Србије“, према уговорима који су раније склопљени, имају обавезе да до 30. јуна на различита тржишта извезу 459.000 тона пшенице, а до 30. септембра 670.000 тона кукуруза.

Савовићева је изнела податке да је прошле јесени пшеницом засејано 621.000 хектара и уколико род буде на десетогодишњем просеку од 4,8 тоне по хектару, то значи да бисмо могли да очекујемо непуна три милиона тона новог рода.

Према плану пролеће сетве, каже, кукуруз би требало да буде заснован на 950.000 хектара, па бисмо уз пројекцију десетогодишњег просечног рода од 7,5 тона по хектару ове године могли да очекујемо 7,1 милиона тона ове житарице.

„Очекује се да ће ове године површине под кукурузом бити нешто смањене у корист сунцокрета, који је због рата у Украјини постао атрактиван за сетву, јер је тражен као роба, а и зато што му треба мање ђубрива. Процена је да ће бити засејан на 245.000 хектара и уколико буде родио три тоне по хектару, као последње три године, принос би био око 735.000 тона“, рекла је Савовићева.

Проценила је да ће овог пролећа површине под сојом бити на нивоу прошле године или мало веће.

Под сојом ћемо имати око 240.000 хектара, с тим што очекујемо да приноси буду 3,2 тоне што је око 770.000 тона на нивоу целе земље, уколико временску услови послуже.

Прошле године су због суше били само две тоне по хектару, напоменула је директорка „Жита Србије“, преноси Танјуг.

Нагласила је да ове пројекције не зависе само од метеоролошких прилика, већ и од тога да ли ће пољопривредници имати довољно новца за финансирање сетве, јер им су им огромне количине робе, услед забране извоза, заробљена у силосима, а принуђени су да трошкове сетве финансирају по тржишним ценама деривата, семена, ђубрива и заштитних средстава које стално расту.

„Пре забране извоза, залихе с којима је требало ући у нову производну годину су 430.000 тона. С обзиром да се ово све споро одвија, ући ћемо са историјским залихама и имаћемо два проблема, силоси су крцати пшеницом и кукурузом, па је питање где ћемо да сместимо нови рода и када у тако пуне силосе почне да се утоварује и род 2022. долази до идеалних услова за појаву штеточина и пада квалитета ускладиштених житарица“, истакла је Савовићева.