- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Петина грађана Србије пије лекове за смирење

CC0 / / Лекови
Лекови - Sputnik Србија, 1920, 02.04.2022
Пратите насTelegram
Свака пета особа у Србији повремено или свакодневно узима лекове за смирење, показује најновије истраживање Медицинског факултета у Београду, чији резултати говоре да су у 2020. години, када је избила пандемија вируса корона, грађани Србије укупно потрошили више од три милијарде динара на седативе, што је за милијарду више у односу на 2018. годину.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Рачуница Агенције за лекове и медицинска средства говори да је у првој години пандемије на лекове из групе „бензодијазепина” („дијазепам”, „бромазепам”, „лоразепам”, „оксазепам”, „празепам”, „алпразолам”) потрошено 3.100.336.978.2 динара, што је за трећину више него 2018, када је годишњи промет за ове лекове износио 2.081.445.326 динара.
„Праћење потрошње и употребе лекова преко дефинисане дневне дозе (ДДД) представља један од индикатора којим СЗО врши мониторинг националне политике лекова. Дефинисана дневна доза је договорно утврђена, претпостављена просечна дневна доза одржавања одређеног лека за одрасле, коришћеног у главној индикацији и обично се изражава на хиљаду становника на дан. Дефинисана дневна доза подељена с хиљаду становника на дан омогућава увид у то колики је број становника (од њих хиљаду) користио посматрани лек и био изложен његовом деловању током једног дана. Наша рачуница говори да је за лекове из групе ‘бензодиазепина‘ потрошња током 2020. године износила 119 ДДД/по становнику на дан, што је више у односу на потрошњу по глави становника из 2018. године, када је било 90,5“, објашњавају у Агенцији за лекове и медицинска средства.
Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, скреће пажњу на чињеницу да узимање ових медикамената мора бити под надзором психијатара јер они могу развити толеранцију и зависност. Уколико се особа не придржава прописане дозе лека и самоиницијативно је повећава или смањује, могу настати поремећаји пажње и концентрације и апсурдна узнемиреност, а нагли прекид узимања лека може узроковати снажан апстиненцијални синдром или чак епилептични напад.
Нажалост, наша земља се и пре пандемије вируса корона налазила у самом европском врху по потрошњи ових лекова. У Србији је 2018. године издато око тринаест милиона паковања анксиолитика, на које је потрошено више од 129 милиона динара, а подаци Републичког фонда за здравствено осигурање сведоче да су лекови за смирење други најчешће прописивани медикаменти у ординацијама наших лекара – одмах након лекова за лечење кардиоваскуларних болести. Сваки наш суграђанин је годишње трошио две кутије седатива, а званични податак да је током 2018. године чак 646.501 особа подигла на рецепт неки лек из групе анксиолитика („дијазепам”, „лоразепам”, „бромазепам”, „алпразолам”) не треба да чуди с обзиром на то да је депресија четврти узрок спречености за рад, односно боловања радно активног становништва.
(Зло)употреба ових лекова много чешће је присутна код жена него код мушкараца – иако се они најчешће прописују особама старије животне доби, њихова немедицинска употреба највећа је управо код младих између 18 и 25 година. Подсећања ради, пре него што је држава ставила ембарго на слободну продају лекова за смирење, Србија се по броју шеснаестогодишњакиња које злоупотребљавају седативе налазила на првом месту у Европи. Међутим, забрана слободне продаје „бенседина” само донекле је променила ову неславну статистику. Подаци изведени из најновијег истраживања Кровне организације младих Србије „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији” упозоравају да средства за смирење користи чак 15 одсто припадника младе генерације, преноси Политика.
Иако „бенседин” и даље има репутацију лека који „решава све проблеме и дилеме”, пре свега захваљујући високом седативном дејству, а медицинском стручњаци кажу да га подједнако користе све старосне групе становништва од седам до 107 година кад год се нађу у животној „минус” фази, лекари се с правом уозбиље кад говоре о последицама дуготрајне употребе ових пилула које су тешке „свега” два, пет или десет милиграма. Наиме, уколико се ова маса помножи са 30 пилула, колико их има у једној кутији овог лека, а та доза се узима између три и шест месеци, стварају се повољни услови за развијање праве психофизичке зависности. Због тога психијатри упозоравају да седативи представљају мали корак у решавању психичке напетости, али велики за развој зависности.
Лекови (илустрација) - Sputnik Србија, 1920, 14.03.2022
ДРУШТВО
Aдитив који уносимо већ пола века забрањен као штетан, али у лековима ће остати још неко време
Таблете - Sputnik Србија, 1920, 25.02.2022
ДРУШТВО
Потписан уговор за стављање иновативних лекова на листу РФЗО
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала