- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Пут у ћорсокак: За Токио Курили опет „окупирана територија“

© Sputnik / Александар Лискин / Уђи у базу фотографијаКурилска острва
Курилска острва - Sputnik Србија, 1920, 10.04.2022
Пратите нас
Спор Русије и Јапана око Курилских острва додатно је заоштрен након што је Токио увео неколико пакета санкција против Москве због украјинске кризе, а она заузврат одустала од преговора о мировном споразуму. Нови ударац је одлука Јапана да се врати на формулацију о Курилима као о „окупираној територији“, што је по оцени аналитичара пут у ћорсокак.
Појава формулације руске „окупације“ јужних Курила у Токију везана је за даљи притисак САД на партнере у покушају да утичу на Русију, а такви кораци Јапана су препрека за потписивање мировног споразума с Москвом, упозорио је заменик шефа спољнополитичког одбора Думе Алексеј Чепа.
Јапанска агенција Кјодо известила је, наиме да ће ове године „Плава књига о дипломатији“, дипломатски информатор који Министарство спољних послова у Токију објављује сваке године почев од 1957, Јужне Куриле дефинисати као „територију која је неодвојиви део Јапана а данас је под нелегалном окупацијом Русије“.
Последњи пут о „окупацији“ спорних острва Курилске греде било је речи у „Плавој књизи“ из 2003. година, а о томе да припадају Јапану говорило се 2011. године.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Уђи у базу фотографијаКурилска острва
Курилска острва - Sputnik Србија, 1920, 01.04.2022
Курилска острва
Како каже за Спутњик некадашњи саветник председника Русије за политичка питања политиколог Сергеј Станкевич, односи између Русије и Јапана су много гори него што су били раније, а неколико је разлога за то: промењени приступ нове јапанске владе по питању Курилских острва, утицај војне кризе на територији Украјине, као и мишљење Токија да је Русија незаконито присвојила ове територије.

Руско-јапански односи дотакли дно

Станкевич сматра да је однос између Русије и Јапана био прилично коректан када је Шинзо Абе био на позицији премијера, а сада су јапанско-руски односи дотакли дно. Како он наводи, за време претходне јапанске владе Русија је била спремна да прихвати одлуку да се на основи Московске декларације из 1956. године потражи неко политичко решење.
„Најразорнији утицај на односе две земље има тренутна оцена јапанске владе да је Русија незаконито присвојила Курилска острва“, објашњава саговорник, напомињући да је одмах после Другог светског рата и те како било јасно коме припадају ове територије.
Други разлог за погоршање односа, додаје Станкевич, јесте криза у Украјини: од Јапана који има билатерални споразум са САД свакако се могло очекивати да ће у договору са Вашингтоном на одређени начин реаговати на руску специјалну војну операције на територији Украјине. „Међутим, једно је с дипломатске тачке гледишта изразити своје мишљење, а друга ствар је пожурити да посегнеш за радикалним и санкционим решењима“, каже саговорник.

Санкције стварају пометњу

Према мишљењу Ане Киријеве из Центра за синологију и регионалне пројекте Московског државног института за међународне односе, санкције које је увео Јапан онемогућиле су Токију индустријску и инвестициону сарадњу са Русијом, али и отежале било какав политички дијалог.
Она сматра да је даља деградација односа између две земље могућа уколико се уведу нове санкције које ће утицати на друге области економске сарадње, што се односи на јачање финансијских санкција, увоз беле технике, електронике и других готових производа из Јапана.
Киријева истиче да је обнова дијалога између Русије и Јапана и повратак на преговоре о мировном споразуму могућ тек након укидања свих или већине санкција које је Токио увео Москви. Ипак, она истиче да чак и ако после извесног времена земље успеју да се договоре о преговорима, немогуће је постићи напредак без озбиљне промене позиција. Јапан се, како каже, неће одрећи острва, а територијални спор ће још дуго остати на дневном реду.

Јапански пут у ћорсокак

Сергеј Станкевич такође сматра да Токио неће одустати од острва, а то је нажалост пут у ћорсокак за могућност постизања мировног споразума.
„Ово је питање националне митологије и националног поноса. Јапан је традиционално одувек придавао велики значај националном историјском памћењу“, констатује он.
С друге стране, иако ће неко време однос између Русије и Јапана бити замрзнут, сматра Станкевич, ништа не траје вечно — после кише увек долази сунце. Према његовим речима, ако Јапан у неком тренутку покаже дипломатску флексибилност, има наде за побољшање односа између земаља.
Подсетимо, Јапан је претендовао на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи а враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума са Русијом, који након Другог светског рата није потписан. СССР и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију. Совјетски Савез се надао да ће та Декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема и није одустао од претензија на острва. Каснији преговори нису дали резултате и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
Здање Државне думе Руске Федерације - Sputnik Србија, 1920, 21.03.2022
РУСИЈА
Руска Дума: Токио жртвовао толике године преговора са Москвом да би угодио Америци
Курилска острва - Sputnik Србија, 1920, 22.03.2022
РУСИЈА
Преговори изгубили сваки смисао: Русија и Јапан никада не би постигли консензус о Курилским острвима
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала