Немачки план за литијум

У складу са зеленим договором, само до краја деценије, европском тржишту требаће 15 пута више батерија за електричне аутомобиле. А главни снабдевач могла би бити Немачка јер предњачи у отварању погона за производњу литијумских батерија и планира вађење литијума из подземних геотермалних вода. Услов за то је еколошка технологија, коју развијају.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Дубине „сланих језера“ испод тока реке Рајне су највећа налазишта литијума у Европи. На светској листи по резервама које премашују 2,7 милиона тона литијума, Немачка је на деветом месту. Упркос тим огромним ресурсима и даље се бојажљиво приступа и испитивању и евентуалној експлоатацији литијума.

„Људи су забринути, као и свуда у Европи где имате густу насељеност, људи не воле да живе поред складишта отпада. Али узимамо литијум из земаља као што су Чиле, Аргентина, у будућности вероватно и Боливија. Мислим да морамо да преузмемо нашу одговорност уколико имамо ресурсе и можемо да произведемо литијум овде, требало би да га производимо овде“, навео је др Јенс Гример са Технолошког института „Карлсруе“.

Актуелна су четири пројекта, два развијањем нове технологије покушавају да избегну еколошку штету у експлоатацији. Процес предвиђа вађење геотермалних подземних вода које су богате литијумом из дубине од три до пет километара. Литијум би се издвајао филтрирањем у електранама а отпадна вода поново враћала у те дубине чиме се, тврде геолози, спречава загађење.

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да се због тога у Немачкој највише уздају у једну државну немачку и једну приватну аустралијску компанију, које покушавају да направе производњу литијума из дубинских геотермалних вода.

„Према њиховим очекивањима, комерцијална производња би могла да почне 2024. година, а 2025. године, како кажу, из пет геотермалних електрана могло да буде произведено литијума довољно за око милион електричних аутомобила годишње“, наводи Радичевић.

Аустралијска компанија која се ослања на те немачке ресурсе је „Вулкан енерџи рисорсис“ и већ има склопљене уговоре са водећим светским произвођачима аутомобила. Само „Стелантису“, који је настао спајањем „Фијат Крајслер аутомобили“ и „Пежо-Ситроен“ до 2026. треба да испоручи 99 хиљада тона литијум-хидроксида за аутомобилске електричне батерије.

„Њихова улагања у погоне за производњу батеријског литијум-хидроксида уклапају се у планове које је „Стелантис“ тада обелоданио а то је: еколошка мобилност, прелазак на хибридне и електричне аутомобиле, чак 14 марки на којима ће интензивно радити а план испоруке је почетак 2026“, наводи дописница РТС-а из Италије Сања Лучић.

„Вулкан енерџи“ је почетком фебруара објавио да је добио дозволу за истраживање литијума у Италији, надомак Рима. Планови су амбициозни, а њихову реализацију диктираће ригорозни еколошки захтеви.