Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Орао крсташ, национални симбол Србије, отрован код Кикинде /фото/

© Sputnik / Владимир Песня / Уђи у фото-галеријуОрао крсташ
Орао крсташ - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2022
Пратите насTelegram
Дан заштите природе у Србији прославља се 11. априла, а баш на тај дан, како је саопштено из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, код Кикинде је пронађена отрована јединка орла крсташа, птице са националног грба Србије.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Орао је пронађен на ораници у близини Кикинде, а по свему судећи страдао је хранећи се затрованом лисицом, док су у његовој близини нађени и лешеви мишара, такође, строго заштићене врсте.
Тимови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и њихове мађарске колеге из организације ММЕ - BirdLife Hungary, заједно са специјално обученим псима за претрагу терена, излазе на терен како би открили лешеве животиња и затроване мамце.
Из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије апелују на институције да хитно образују радну групу, донесу правилник и почну са решавањем случајева тровања указујући на то да се дуже од осам година чека на оснивање Радне групе за спречавање тровања и успостављање Протокола о поступању у случајевима тровања дивљих животиња. Како истичу, то је предуслов да се све учесталији злочини према природи учинковито истражују и кажњавају.
Тровање дивљих животиња, посебно птица грабљивица, једна је од највећих опасности за њихов опстанак у Србији, наводи се у саопштењу и указује на то да је само у последње 22 године од последица тровања широм Србије страдало преко 2.300 јединки заштићених птица, од чега више од 100 орлова белорепана.
У већини случајева, додају, тровање је било намерно и коришћени су мамци који су третирани пестицидима, попут злогласног фурадана.
Извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић истакао је да губитак сваке јединке крсташа представља огромну штету за нашу природну баштину и сурово уназађује напоре да се, како наводи, на небо изнад Србије врате те величанствене птице.
Институције слабо сарађују и невољно поступају према законом дефинисаним надлежностима, док грађани и удружења за заштиту птица и природе из месеца у месец проналазе нове лешеве заштићених врста, тврде из Друштва за заштиту и проучавање птица.
Орлови крсташи доспели су у жижу јавности 2016. године када је обелодањено да су у Србији преостале свега две јединке.
© Sputnik / Дејан СимићОрао крсташ приказан је на грбу Србије
Српска застава у Палати „Србија“ - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2022
Орао крсташ приказан је на грбу Србије
Већ наредног пролећа чланови и волонтери Друштва за заштиту и проучавање птица Србије започели су програм чувања последњег гнезда те критично угрожене врсте, а бдење на територији орлова Боре и Ержике допринело је да они од 2017. до 2021. успешно подигну седам младунаца те да се у околини појаве и нови орловски парови.
Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, каже да је овог пролећа у Србији присутно најмање пет парова крсташа, као и да се сви гнезде у пространом Банату.
Орлове крсташе већина грађана доживљава као национални симбол и забринута је за њихов опстанак, а случај отрованог крсташа код Кикинде узнемирио је град на северу Баната.
Орао крсташ, једна од најимпозантнијих птица грабљивица Европе, дужина његовог тела, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила креће се од 180 до 215 центиметара. Одрасла јединка има масу од 2,5 до 4,5 килограма.
Као и код других птица грабљивица женке су крупније и масивније од мужјака.
Крсташи постају полно зрели тек са пет година старости, гнезда праве на стаситом дрвећу на ободу шума или у пољима те су угрожени узнемиравањем и недостатком одговарајућих стабала.
Основна храна крсташа су мали сисари попут текунице и птице средње величине. Крсташи у природи могу да доживе старост од око 30 година, пренео је Танјуг
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2022
Koбни лет орла који краси националне симболе: Прво доказано тровање дивље птице оловом у Србији
Застава Србије на згради МСП - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2022
Симбол Србије неће нестати: Орао крсташ поново на нашем небу /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала