Једна од најстаријих сачуваних зграда у Београду налази се у Батајници

Једна од најстаријих сачуваних зграда на територији града Београда налази се у његовом предграђу, Батајници.

Заштићени споменици културе на далекој периферији града, ако изузмемо стратишта, којих је, нажалост, било много у београдској историји, ретко се виђају, али то не значи да они не постоје. Тако чак и у Батајници, далеком предграђу Београда, можете видети зграде које су вредне пажње.

Црква и школа из 18. века

То су црква и школа, које су опстале и обележавале центар Батајнице још из периода 18. века. Место се ширило, делом урбанизовало, а стари део насеља и даље одолева променама и подсећа на обично сремско село.

Црква и школа још су ту да сведоче да то село није било нимало безначајно место за Србе у некадашњем аустроугарском делу данашње територије Београда, који му је припојен после краја Првог светског рата 1918. године.

Данас Батајница има чак четири православне цркве, а једну имају и суседне Бусије. Али некада, километрима далеко видео се само овај торањ. Једна једина црква значила је и да је село махом било етнички хомогено, а већину су чинили православни Срби.

Црква и школа су од 19. века означиле центар Батајнице, али је црква ипак много старија од школе. Сви становници овог насеља центар Батајнице везаће за ове две установе.

Црква је изграђена чак давне 1785. године! Тада ни Саборна црква у Београду није имала данашњи изглед – јер је саграђена на месту старе цркве тек 1840. године.

У тој некадашњој Аустроугарској царевини прилике за изградњу српског идентитета су биле много веће у то време, док су се Срби из данашње централне Србије тек спремали да под Карађорђевим вођством ослободе Београд од турске окупације.

Завод за заштиту споменика културе Града Београда данас каже да „Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Батајници представља сведочанство трајања насеља и живљења православне верске заједнице на подручју града Београда“.

Богата унутрашња декорација цркве

Њена лепота није само у спољашњости грађевине и торњу који се два и по века уздиже над кућама Батајнице, већ црква поседује и богату унутрашњу декорацију, а у њој се чувају и неке вредне књиге и иконе. У њој је могуће видети и испис на црквенословенском језику са подацима о настанку цркве. Посебан детаљ на цркви су стара, тешка храстова врата украшена дуборезом.

Ова црква за културно добро утврђена је још 1983. године, али тек недавно то је учињено и са старом српском школом, прекопута ње. Српска школа у Батајници дуго је била право ругло, потпуно огољена, без фасаде, а данас је њена слика потпуно другачија.

Године 2018. она је проглашена културним добром и комплетно рестаурисана.

Малу школу, у којој су се ложиле пећи, памте сви старији становници Батајнице. Већ дуго у овом месту постоје три школе, а овој у самом центру насеља придодата је одавно нова зграда, па се између налази и лепо двориште.

Ову школу, која данас носи име „Бошко Палковљевић Пинки“ подигао је кнез Никола Вулко.

На сајту Завода може се прочитати и следеће:

„У поређењу са стилском архитектуром тога периода у развијенијим градовима, нема посебне особености и представља скромније решење, али се вредност сагледава у контексту историјског положаја српског становништва у Аустријској, потом Аустроугарској монархији. Као ретко сачувана наменска типска зграда друге половине 19. века сведочи о континуитету развоја школства и просветне делатности у области југоисточног Срема и издваја се као вредан пример типске школске градње“, пише портал Калдрма.