Обрадовић о преминулој легенди: „Немам речи да искажем колико ми је тешко“ /фото/

Три деценије од највећег успеха српске клупске кошарке, освајања Купа шампиона, Жељко Обрадовић је поново у свом Партизану, али нажалост, време је однело многе личности које су биле део тог историјског догађаја 1992. године.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Обрадовића су по повратку у Београд сачекале две велике трагедије – преминуо је његов кум Миленко Савовић, легендарни кошаркаш и функционер, а болест је потом однела и његовог кошаркашког оца, такође кума Душана Дуду Ивковића.

Обрадовић је утеху у нашао у преданом раду, окупио је младу екипу Партизана и има вероватно највећи задатак у каријери, да врати црно-беле тамо где им је место.

Milenko Savović sportski direktor Partizana i Željko Obradović kada je izabran za trenera 1991. godine. pic.twitter.com/gLQUeFBonF

— Snikpe Grobar (@SnikpeGrobar) October 3, 2021

У разговору за портал 24седам.рс, Обрадовић је први пут поменуо како се носи са смрћу Савовића, једног од кључних шрафова у екипи Партизана те 1992. године.

„Знате шта, то су ствари које су толико тешке, мени лично. Посебно причам за Саву. Имаћемо прославу 30 година од трофеја, нама фале ти људи, а изгубили смо их много. То су били људи који су оставили траг, који су допринели том успеху, свако од њих. А, наравно, Сава, који је био мој први сарадник, кум, најбољи пријатељ. Ја немам речи да искажем колико ми је тешко, колико бих волео да је он овде сад у овом тренутку, да живи. Вероватно би био део свега овога да је ту са нама“, навео је Обрадовић.