Званично лансиран предлог који навлачи омчу на врат Републици Српској

Иницијатива странке Жељка Комшића, Демократска фронта, о изменама Устава БиХ, према којима би сва државна имовина ентитета била књижена на централне институције, навлачи омчу на врат Републици Српској. Са друге стране, ДФ овим потезом индиректно признаје да БиХ нема државну имовину, упркос неуставним одлукама Уставног суда.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Амандманом, који је Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ достављен 12. априла, Демократска фронта жели да у Устав упише да је „држава Босна и Херцеговина титулар и власник“ државне имовине, најавио је председник клуба ове странке Џенан Ђонлагић.

Признање да је државна имовина власништво РС

Према речима професора међународног права из Бањалуке, Милана Благојевића, у предлогу Демократске фронте, између редова се може прочитати да ова странка предлагањем оваквог амандмана на Устав БиХ индиректно признаје да БиХ нема државну имовину, упркос одлукама Уставног суда БиХ.

„Прво Уставни суд БиХ противуставно створи своју норму у предметима у којима је одлучивао и у којим одлукама је рекао да су шумско и пољопривредно земљиште, рудна богатства, реке, језера, у власништву БиХ и да она треба да донесе закон о томе иако из текста Устава БиХ произилази супротно, да су ентитети власници свега тога. А онда, тако неуставно створену норму сада желе да претворе у слово Устава“, објашњава Благојевић.

Ова чињеница говори да садашњи Устав БиХ прописује да је имовина о којој се ради власништво ентитета – да није тако, не би било потребе да се амандман на Устав уопште предлаже, додаје он.

„Они управо овим амандманом доказују да садашњи текст устава прописује да је имовина власништво ентитета, а не БиХ и то произлази из одредбе Устава у којој се каже да све оно што уставом није дато у надлежност заједничким институцијама јесу државне функције ентитета“, истиче наш саговорник.

Осим тога, дејтонска БиХ настала је методом агрегације. То, према Благојевићевим речима, да су се до тада две самосталне целине, које су имале власништво над имовином, Дејтонским споразумом удружиле и договориле да створе БиХ. Међутим, нису се сагласиле да имовину коју уносе, преносе на заједничке институције.

Омча око врата Републици Српској

Процедура за промену Устава БиХ је таква да се он мења амандманским путем, а одлуку о промени доноси двотрећинска већина присутних који у Представничком дому гласају. Када такву одлуку усвоји Представнички дом, процедура се наставља у Дому народа, у коме се може позвати на витални национални интерес.

Благојевић је, како каже, сигуран да Парламентарна скупштина овакав амандман неће усвојити ни у једном дому Парламентарне скупштине БиХ, јер га неће усвојити српски посланици.

Међутим, хипотетички говорећи, усвајање оваквог амандмана, значило би да су ентитети развлашћени од права својине које имају по садашњем Уставу БиХ, а за Републику Српску, како каже Благојевић, то би била омча око врата. Под непокретном имовином подразумевају се реке, шуме, војни објекти, грађевинска, пољопривредна и друга земљишта, некретнине и други објекти. Под покретном, пак, уметничка дела, рукописи, књиге, научне и друге збирке и архиви.

„Државу државом чини, између осталог и њено власништво и својина над свим овим набројаним добрима. Каква ће то бити федерална јединица која о томе не може да одлучује“, пита се Благојевић.

Подсећамо, питање државне имовине у БиХ не може да се реши више од петнаест година. Док Уставни суд БиХ, у својим пресудама сматра да су, на пример, титулари шумског и пољопривредног земљишта заједнички органи власти, дотле се из Републике Српске противе оваквим одлукама сматрајући да је то задирање у питања надлежности ентитета које су гарантоване Дејтонским споразумом. Недавно је Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о непокретној имовини, према чијем слову је она у власништву Републике Српске, а самозвани високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит, искористио је „бонска овлашћења“ како би тај закон суспендовао.