- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Александар Зограф о „Причама из другог рата“: Још нисмо савладали лекцију из историје

© Фото : Александар ЗографНасловница књиге "Приче из Другог рата"
Насловница књиге Приче из Другог рата - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2022
Пратите насTelegram
„Паклу из Другог светског рата прилазило се површно јер је друштву било тешко да сагледа размере страдања. Биле су ту и идеолошке препреке. У неком смислу још нисмо завршили с том причом као ни многи европски народи. Можда се зато ситуација понавља“, каже поводом књиге стрипова „Приче из другог рата“ Александар Зограф.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Овај стрип цртач који се пасионирано бави темом Другог светског рата, на „Причама“ је, како каже, радио чак двадесет година.
Зограф - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2021
Атмосфера у Београду уочи 6. априла: Спрема се бомбардовање, а кафане пуне (видео)
На бувљаку, у личним архивама, градским аналима Саша Ракезић познат као Александар Зограф трагао је за аутентичним материјалом који говори о Другом светском рату на нашим просторима без уопштавања, без патетике, али такође и без кићења читаве ситуације.
„Нисам се бавио великим кретањима војски и општом ситуацијом већ ме интересовало како се све то рефлектује на малог човека и шта му је све потребно како би опстао у кризној ситуацији која је владала четрдесетих година прошлог века“, каже за Спутњик Саша Ракезић.

Живот у логору на Сајмишту

Међу стриповима у овој књизи насталих као осврт на дешавања из Другог светског рата на Балкану налази се и стрип прича о Јеврејки, Хилди Дајч, која је била заточена у логору на Сајмишту.
„Она је некако успела да прошверцује своје писма из логора која су данас сведочанство како је изгледао живот у логору с обзиром на то да смо о томе углавном сазнавали од људи који су логор преживели. Она је била једна међу хиљадама јеврејских жртава који су завршили свој живот у том простору. Било ми је занимљиво да размишљам шта се све ту дешавало и да илуструјем њена писма која сведоче о њеном страдању“, објашњава Зограф.
© Фото : Александар ЗографЦртежи из књиге "Приче из Другог рата"
Цртежи из књиге Приче из Другог рата - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2022
Он издваја и причу о ђаку средњошколцу из Београда који је написао писмо немачкој команди, тврдећи да ће Немачка изгубити рат, а који је аутор пронашао у архиви Гестапоа у Београду.
„Написати писмо немачкој команди је храбар чин обичног ђака. То писмо такође открива како човек може да се односи према кризној ситуацији и које су све врсте отпора могуће у таквим тренуцима. Код Хилде Дајч занимљиво је то да су њене мисли стигле до нас, што говори о томе да је људско биће ипак несаломиво. Иако је она физички нестала с овог света, јер је заједно с многим другим Јеврејима била убијена у камиону 'Душогупки', ипак су до нас стигле њене мисли“, наводи Зограф.

Лажна пуцњава и специјални ефекти

Коментаришући страдања народа у логорима и јамама као табу теме у Титовој Југославији, Зограф запажа да смо ми годинама били притиснути материјалима који су били веома уопштени.
„Када је филм у питању, било је ту доста пуцњаве и специјалних ефеката. Мислим да је потребно на критички начин сагледати све то. Тек кад дођете до суштине видите да је то био период када се требало определити, снаћи у хаосу где је владала идеолошка и свака друго пометња, где је постојала високо развијена црна берза, где је отпор био мукотрпан и захтевао огромну енергију“, сматра аутор.
Према његовом мишљењу, ми нисмо једина средина код које је дошло до дискрепанције када је реч о еху Другог светског рата и каже да су деценије потребне да би се схватило шта се све десило.
„Када упоредим наша искуства са другима, рекло би се да су заиста биле потребне деценије у већини европских земаља да би се на критички начин сагледао тај период. Можда разлог лежи у томе што је тај период био толико буран, што је довео до огромних потреса у друштву; код нас је дошло не само до смене власти, већ је народно-ослободилачка борба уједно била и револуција. Тако да су промене које су се низале једне за другим биле заиста огромне и људима је потребан отклон да би схватили оно што је историјска ситуација“, истиче он.
© Фото : Александар ЗографСтрип из књиге "Приче из Другог рата"
Стрип из књиге Приче из Другог рата - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2022

Скривали заробљенике у тајним одајама кафане

Поред тридесет стрипова који из специфичних перспектива осветљавају збивања током Другог светског рата у Југославији, у књизи „Приче из Другог рата“ налази се и текст „Мала породична историја“ у којој Ракезић реконструише важне догађаје из живота чланова своје породице током ратних година, истичући то као лични мотив који га подстиче да се упорно враћа поменутим питањима.
„Једном сам приликом у архиву у Панчеву пронашао сведочанства из педесетих и шездесетих година у којима мој деда прича како је изгледала његова борба, објашњава ситуацију у Београду, Панчеву и Крњачи где су он и баба имали кафану у чијим су тајним одајама крили људе. То је за мене било шокантно откриће да у педесетим годинама откријем детаље из своје породице који су ми потпуно непознати. Они су ретко говорили о томе и упркос чињеници да је ситуација била веома драматична, никад се нису жалили на то шта им је судбина приредила“, каже аутор и додаје да се за овај текст одлучио како би публици и иностраним читаоцима који ће се такође сусрести с овом књигом, пружио контекст о томе та се дешавало на овим подручјима у ратним годинама.
„Настојао сам да тај тренутак упоредим с данашњим тренутком и да покушам да разумем људе који су тада били спремни да се жртвују; да жртвују себе ради других“.
Нову књигу стрипова аутор ће промовисати у Музеју Југославије, 16. априла у 19 сати. Догађај је осмишљен у форми сценског извођења током којег ће публика имати ретку прилику да уживо прати Зографов цртачки перформанс изведен у синергији са музичком групом „Malebolge“ из Италије.
© Фото : Александар ЗографСастав "Малеболџе" и Зограф
Састав Малеболџе и Зограф - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2022
Током промоције књиге, објављене такође на немачком и италијанском језику, Зограф ће уживо пред публиком креирати цртеже који стоје у директној вези са новом публикацијом. Процес цртања биће преношен преко великог платна и праћен наменски осмишљеним музичким перформансом извођача из Италије. У паузама између нумера аутор ће говорити о појединачним стриповима и публикацији у целини.
© Фото : Valentina IaccarinoБенд "Malebolge" и Александар Зограф
Бенд Malebolge и Александар Зограф - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2022
Копродукција збирке стрипова „Приче из Другог рата“ заокружује сарадњу започету у априлу 2021, када су у оквиру сталне поставке Музеја Југославије изложени Зографови стрипови посвећени шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала