Из Русије се сећају Партизанове европске круне: Гледали смо утакмицу и чекали да нас одведу на фронт

На данашњи дан пре тачно 30 година, кошаркаши Партизана освојили су Евролигу победом над Хувентудом предвођени Жељком Обрадовићем. Драматичан меч пратила је тада цела Југославија, али Београд је нарочито био бучан. Сећања на 16. април 1992. године препричао је Дејан Ранковић, један од верних навијача црно-белих.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Иако је у Сибиру у сред априла скоро минус двадесет степени, једном Србину који ради на тој хладноћи у срцу је данас топло.

Дејан Ранковић годинама ради у Русији и Сибиру, а из родне Србије поред породице највише му недостаје Партизан који му је 1992. године донео невероватну радост.

Геометар по струци – а бивши фудбалер Дунавца из Гроцке, Синђелића, Телеоптика и Смедерева – јавио се Спутњику како би препричао сећања на историјску утакмицу коју је Партизан одиграо у Истанбулу против Хувентуда.

Прошло је три деценије, али се Дејан у Сибиру и даље сећа једног кафића на Теразијама и дана који је постао историјски за српску клупску кошарку.

„Наравно да се сећам, сваки прави Гробар се сећа тог дана, гледао сам утакмицу у кафићу на Теразијама са пар другара, колико се сећам нико од нас није ни имао осећај да смо сведоци историје. Нисмо били ни свесни какву утакмицу гледамо и шта ће она значити за историју Партизана и српску кошарку, никада пре ни после тога нисам био толико смирен док сам гледао Партизан, као да сам знао да ће се нешто десити и да ће Партизан победити“, почео је да се присећа Дејан.

Црно-бели нису имали прилике да буду домаћини у Београду због рата који је буктио Југолсавијом, па су тако гостујуће екипе дочекивали у Фуенлабради. Напетост се осећала у Београду, а мушкарци су нарочито били на опрезу.

„Рат у Босни се захуктавао и ми смо мало гледали у телевизор, мало на врата кафића да ли ће банути војна полиција да нас покупи и одведе на фронт“, са кнедлом у грлу објаснио је навијач.

Ипак, утакмица је постајала све драматичнија, а на рат готово да се заборавило у тим тренуцима на Теразијама. Навијачи су се приковали уз телевизор и чекали успех који се препричава и три деценије касније.

„Како је одмицала утакмица кафић се пунио и атмосфера је била све ватренија. Већ су се сви Гробари навикли да гледају Партизан у том походу на кров Европе на телевизору, само смо играли у Београду четврт финале против Кнора. Иначе сам изгубио бар пет година живота гледајући Партизан у разним спортовима али ту целу утакмицу сам био невероватно миран, да ме питаш зашто не знам да ти одговорим“, сећа се Ранковић.

Danas je 16. april...#KKPartizan 🖤🤍 pic.twitter.com/NDUbo67tkq

— KK Partizan NIS (@PartizanBC) April 16, 2022

Посебан утисак на навијаче према речима геометра остављао је Предраг Даниловић, што је славни ас оправдао јер је добио титулу најкориснијег играча у финалу.

„Саша Даниловић је био маестралан у првом полувремену, као да је он играо сам против Хувентуда. Мислим да нико није очекивао да ће Партизан бити првак Европе, не знам зашто али ја сам имао такав утисак“, појаснио је Дејан Ранковић.

Разлог за то што се нико није надао трофеју јесте и Жељко Обрадовић који је на клупу Партизана стигао као играч.

„Жоца су сви знали као играча, плејмејкера и нико није имао појма откуд њега поставише за тренера“, кроз осмех је рекао Дејан који данас изузетно поштује Обрадовића као тренера који је написао историју.

Само десет минута пред крај утакмице, Рафа Ђофреса погодио је за предност Хувентуда 70:68, а онда се појавио маестрални Александар Саша Ђорђевић и дао тројку за европску титулу.

„Нико од нас није имао времена ни да се потресе због њиховог коша пар секунди до краја, Саша Ђорђевић и његова нестварна тројка су били бржи од разочарења изазваног њиховим вођством од два разлике пар секунди до краја“, испричао је Дејан.

„Гледао сам како лопта лети ка кошу, учинило ми се да иде мало улево али је она склизнула низ обруч и ушла“, препричао је верни навијач историјски тренутак.

„Експлозија одушевљења, грљење, љубљење са људима које никад до тада ниси ни видео. Пуне Теразије, црно беле заставе свуда, Гробари на крововима аутомобила“, са сетом је препричао Ранковић.

Имали су навијачи Партизана спремну посебну песму за навијање, а она је гласила „КЕШ“.

„Орило се целу ноћ, певале су се навијачке песме, а ја сам викао само КЕШ, КЕШ, КЕШ, мало због тога што то значи Куп европских шампиона, а више обраћајући се навијачима Звезде који су нас тако звали годину дана до тог дана (Комшије европских шампиона),алудирајући на титулу европског првака у фудбалу коју су они освојили годину дана раније“, присетио се Дејан Ранковић.

Сибир хладан и немиран, срце мирно и топло јер је Жељко Обрадовић поново на клупи Партизана, а остаје питање колико нови црно-бели могу под вођством старог шампиона.