Попуштају живци у Шангају: Људи вриште са прозора – надреалне сцене у „забрањеном“ граду /видео/

Људи гладују, немају залихе, јер је најављено да ће карантин трајати четири дана. Сви су бесни, поред мера, број заражених не пада. Попуштају живци, људи вриште са прозора, то сам видела својим очима, каже за Спутњик глумица Сузана Николић, која је заједно са 26 милиона становника Шангаја због короне закључана више од две недеље.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

И поред строгих епидемиолошких мера, највећи финансијски центар у Кини јуче је имао више од 25 хиљада нових асимптоматских случајева короне. Сви заражени су аутоматски пребачени у централни карантин. Кућно лечење није дозвољено, јер власти сматрају да ће тако зауставити заразу.

„Уопште не можемо напоље, продавнице не раде, апотеке не раде, нема апсолутно ничега. Најављивали су да ће трајати само неколико дана, четири дана источни део града, па западни још четири и да ћемо се отворити, тако да нас је ово све неспремне дочекало. Улицама пролазе само пси луталице, ретко који аутомобил, осим кола Хитне помоћи“, каже Николићева.

Грађани Шангаја у великом стресу, нестаје и храна

Она додаје да пре свега постаје угрожено ментално здравље становника Шангаја, она је јака, вежба, медитира, ради онлајн са студентима који су закључани у дому од 11. марта, али стрес, каже постаје неиздржив.

За разлику од Пекинга у коме је живот под кључем текао беспрекорно, у Шангају се, каже Николићева, која последње три године предаје глуму на шангајској позоришној академији, све распада. Највећи проблем је достава хране, које нема. Намирнице купљене за прве, најављене дане закључавања, одавно су нестале.

This unverified video is allegedly screams from apartments in Shanghai as the city goes through a full week of lockdown where you can’t leave for any reason

Sounds like hell. Can anyone confirm this? pic.twitter.com/f7jQtX5Ziq

— ELIJAH (@ElijahSchaffer) April 10, 2022

„Храна је овде постала јако цењена роба, људи иначе наручују све онлајн, нису се опскрбили. Ја имам нешто конзервиране хране, увек имам, злу не требало, али има људи који гладују. У мојој згради има пуно странаца, живим у популарној француској колонији. Комшија Мађар ми је у почетку локдауна рекао, данас нисам ништа јео, још ми је преостало пет оброка, не знам куда ово води, па калкулишем, један дан не једем,, други једем“.

Људи прослеђују храну становницима кроз баријере затвореног подручја у Шангају

© REUTERS / Aly Song

Онлајн куповина, фактички скоро једини начин куповине у Шангају, је стала. Људи су почели да се организују по групама на интернету. Нека добра душа увек нешто има, каже, па се храна размењује, а понешто и купи. У тој набавци посебно се истичу младе Кинескиње.

„Страшно су спретне, знају где се може нешто набавити, али када роба после неколико дана стигне, настаје нови проблем, јер Кинези верују да се вирус преноси преко тих пакета, дезинфикују их, а немају довољно волонтера. Шангајчани су љути. Ја као странац немам право то да кажем, преносим оно што читам по групама домаћих људи“, каже Николићева.

Сви на тестирање сваки дан

Свет је обишла слика репресивних мера на којој се деца раздвајају од родитеља која је разљутила Кинезе. Под великим притиском јавности, поготово странаца, то правило је промењено. Николићева каже да све Шангајце тестирају сваки дан и то уноси додатни страх. Иако јака, каже, постаје песимиста, јер поред све муке, бројеви не падају.

„Асимптоматски случајеви расту, не знам колико ово може још трајати. Не разумем како се тај вирус шири, преко чега. Они мисле преко ваздуха, кроз вентилацију. Пре неки дан је из комшилука из зграде до моје одведен парализовани човек од 80 година, годинама није изашао напоље. Позитиван, како? Нема милости, одвели су га у централни карантин. Спознаја да се може догодити да ти тест буде позитиван, да немаш никакве симптоме, да ниси болестан, а не можеш остати код куће, већ да те воде, је страшна“, каже Николићева.

Она додаје да су станари њеног кварта три пута добили мало хране од државе, нешто свежег поврћа и по три килограма пиринча, али да многи који живе у овом пословном центру у кући немају ни посуђе у коме би кували, једу на послу, а и од куће наручују храну.

Сви су на губитку

У Шангају, додаје Николићева, сви су на губитку, већина фабрика зауставила је производњу, на губитку су многе компаније које послују у једном од највећих градова бизнис – центара на свету. Сви су на губитку, осим достављача хране, до које се долази чудним каналима. Они дневно зараде и по 10 хиљада јуана, односно хиљаду и по евра. Све цене су отишле у небо, посебно цене хране.

"У свему је добро што сам упознала предивне људе, Кинезе и странце, солидаришу се, помажу једни другима, али организација није добра, ово је катастрофа, у мом комшилуку је неко вриштао, вриштао... Имам пријатеља у тој згради, послала сам му поруку, питала шта се дешава. Ништа, једна жена је пукла, живци су јој попустили и почела је вриштати. Не могу више, људи су на рубу живаца. Видим своје кинеске пријатеље, увек су поносни на домовину, на све, видим да сви пуцају по шавовима“, закључује Николићева.