Ремек-дело чувеног сликара од сада може и да се помирише

Ренесансни сликар Јан Бројегел Старији је био толико вешт у сликању процветалих латица цвећа, да му је кардинал Федерико Бормео написао да осећа мирис пролећа док их посматра.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Четири века касније, они који су под сличним утиском могу да оду до музеја "Прадо" у Мадриду и осете мирисе који потичу од разних предмета са Бројгелове слике Чуло мириса.

Музеј је унајмио кустосе и стручњаке парфимерије „Puig“ да креирају ароме десет главних предмета које се појављују у Бројгеловом делу, пишу Новости.

Слика, која је део колекције о пет главних чула приказује предиван врт у којем се налази изобиље биљака и цвећа, паунова и морских прасића. Бројгел је насликао флору на слици, док је Петер Паул Рубенс уметнуо алегоричне фигуре. Инспирисан визуелним богатством слике, челном човеку „Прадовог“ фламанског одељка Алехандру Вергари пала је на памет идеја.

„Размишљао сам да бисмо могли да се фокусирамо на чуло мириса и да се стручњак за парфеме потруди око слике, идентификује шта је на њој и створи десет арома које припадају стварима у њој“, каже Вергара.

Када су стручњаци идентификовали 80 различитих врста биљака и цвећа на слици, Грегорио Сола из парфимерије „Puig“ започео је свој посао на стварању арома. Његови напори, сада су смештени у четири различита распршивача који се налазе у соби 83 Музеја „Прадо“ који притиском на екран избацују пажљиво одабране ароме јасмина, руже, смокве, цвета поморанџе, нарциса, ириса и неких њихових комбинација.

Иако је Сола одлучио да не убаци мирисе морских прасића, паунова и пса који се ушуњао у слику, он је ипак рекреирао арому цибетке, која лежи у доњем десном ћошку слике. Један од распршивача избацује топлу, смрдљиву арому која, срећом, брзо нестаје.

„Цибетка има прилично оштар, прљав мирис. Али се та арома може наћи у свим рецептима парфема од 1500. до 1600. године. Коришћена је као фиксатив који је обезбеђивао да парфем што дуже остане на кожи“, објаснио је Сола.