Операција „Оскар“ – пуцањ у празно Запада који не разуме Русију

Операција „Оскар“ коју је покренуо Европол, како би наводно помогао чланицама ЕУ да „лове“ имовину руских држављана који се налазе на списку санкција Брисела, неће имати ефекта због неразумевања природе политичког система у Русији, као и због тога што су „тајкуни“ или „олигарси“ имовину изнели на Запад без намере да је врате у Русију.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Овако консултант Милан Добросављевић коментарише најаву Европола о покретању операције „Оскар“. Уз то он, како каже, не види разлог да операција траје годину дана, јер је токове новца врло лако пратити захваљујући правилима које су банке увеле после терористичких напада на САД 11. септембра 2001.

Сладак новац руских олигарха

До скоро, новац руских олигарха није наилазио на одијум по европским финансијским центрима, иако су западни медији били пуни података о томе како је стечен на не баш легалан начин током ере председника Бориса Јељцина. Напротив, банкари и агенти за некретнине на разним оф-шор дестинацијама, као и у великим европским престоницама примали су велике своте са одушевљењем, а медији су писали фантастичне приче, попут оних из „1001 ноћи“ о гламурозном животу олигарха, њихових жена и деце, љубавница.

До скоро никоме нису сметала улагања Романа Абрамовича у „Челзи“ или Александра Лебедева у „Ивнинг Стандард“ и „Индипендент“. Распредане су романтичне приче о томе како је Абрамович својој тадашњој вереници Даши Жуковој на поклон купио ресторан у Риму у који су изашли на вечеру, а њој се свидео амбијент. Водећи се старом латинском пословицом на новац нема мириса, западни банкари и финансијски стручњаци прихватали су га и улагали га даље, при том узимајући масне провизије.

А није да нису имали прилике да сазнају како је стечен. У једној од највећих светских парница, коју је покојни олигарх Борис Березовски на лондонском суду покренуо против Романа Абрамовича, и судови, и финансијске институције, и јавност, били су детаљно, кроз сведочења, обавештени како се стицао новац у Русији Јељцинове ере.

И, одједном, како је почела руска специјална војна операција у Украјини, олигарси, тако топло примани у лондонска и ина висока друштва на Западу, одједном су постали непријатељи – почело се са замрзавањем њихових депозита у банкама и инвестиционим фондовима, пленидба некретнина и луксузних јахти… Узалуд се недавно један од олигарха Михаил Фридман, који живи у Лондону, у интервјуу ББЦ-ју правдао како нема везе са Владимиром Путином и како санкције олигарсима неће зауставити специјалну операцију у Украјини. Запад као да је избрисао сећање.

„Оскар“ је пуцањ у празно

Иако би у први мах, из саопштења које се о покретању операције „Оскар“ могло прочитати у медијима, могло да се помисли да се ради о спречавању прања новца, према Добросављевићевом мишљењу, овде се ради о нечем другом – не о прљавом новцу, већ о новцу стеченом легалним пословима који су обављали људи који су се у једном тренутку нашли на листи особа којима су уведене санкције због наводне повезаности са Кремљом и наводног финансијског помагања руске специјалне операције у Украјини.

И ту, према његовим речима, долазимо до прве грешке коју чини Запад, а због које операција „Оскар“ неће имати ефекта на заустављање руских акција у Украјини, као ни на политичку ситуацију у самој Русији. Доносиоци одлука на Западу полазе од логике функционисања политичких система у њиховим државама, у којима богати појединци финансирају политичке партије и, самим тим, моћ се налази у њиховим рукама. У Русији је обрнуто – центар моћи налази се у Кремљу, каже Добросављевић.

Због тога све мере против богатих Руса он назива пуцњем у празно – једини ефекат оне ће, према његовом мишљењу, имати на западна јавна мнења – органи ЕУ показују да нешто раде против Русије и на тај начин помажу Украјину.

Са друге стране, богати људи из свих делова света, па и из Русије, новац су улагали у послове и банке на Западу привучени причама о правној сигурности западних економских система, као и неприкосновеношћу приватне имовине. Сада, са увођењем санкција појединцима, све те приче доводе се у питање јер ће имовина која би евентуално могла да буде одузета током операције „Оскар“ бити замрзнута, а шта ће бити са њом ствар је политичке одлуке органа ЕУ, сматра Добросављевић.

Зашто „Оскар“ траје годину дана, када је податке једноставно сакупити

Када говори о трајању операције, наш саговорник наглашава да је врло чудно што ће трајати годину дана, с обзиром да банке и друге финансијске институције морају да поседују све податке о клијентима који код њих улажу новац. Такве податке требало би да имају и западне обавештајне службе, поготово о онима који улажу велике своте – на крају крајева, и Едвард Сноуден, док је радио за америчку обавештајну заједницу, пратио је активности једног швајцарског банкара.

„Задњих двадесет година, од 11. септембра 2001, примењују се другачија правила у банкама. Више нема банкарских тајни. Иницијална идеја била је да се спречи финансирање тероризма, па се то проширило и на људе који су под санкцијама. Тако да већ двадесет година имате уходане механизме. Имате и аутоматску размену података која траје већ десет година, тако да не знам зашто би некоме требало годину дана да дође до тих података“, објашњава он.

У суштини, процедура истраге токова новца је једноставна, истиче Добросављевић – први степеник су саме банке, које морају да имају све податке о својим клијентима – банке су обавезне да знају ко су прави власници фирми које имају рачуне и депозите код њих, као и да знају порекло новца клијента. У супротном, суочиће се са високим казнама.

„Имате образац који се зове „Упознајте свог клијента“, где банка детаљно мора да зна порекло клијента, ко је он, шта је, чиме се бави, са ким сарађује. Свако ко оде у банку, мора да попуни образац те врсте. Друго, банке размењују информације са пореским управама својих земаља, а преко ОЕЦД-а размењују се информације између земаља чланица ОЕЦД-а и земаља које су приступиле споразуму ОЕЦД-а о сарадњи пореских управа и размени информација. Тако да је најједноставнији начин неке државе, у овом случају ЕУ, да сазна информације о имовини лица која су на листи санкција или које су, по њима, повезане са Кремљом, јесу банке, јер оне би већ морале да имају све те информације“, сматра Добросављевић.

Даље, органи ЕУ могу да контактирају адвокате, регистрационе агенте или књиговође, такође и управе инвестиционих фондова, додаје он.

„И ти адвокати, регистрациони агенти или инвестициони фондови такође су обавезни да воде рачуна о својим клијентима и исто морају да имају податке о томе ко су прави власници имовине која је уложена код њих и они ће, наравно, открити те информације колико год да су оне биле поверљиве“, каже Добросављевић.

Сви они, иако раде по систему поверљивости, откриће државним органима податке о својим клијентима како би избегли казне. Тако да је, према Добросављевићевим речима, истрага врло једноставна и не постоји разлог да траје годину дана.