Где се највише гради, колике су цене квадрата у Србији и Европи

Нови званични извештаји о стању на тржишту некретнина у Србији поново су показали да се у Београду највише гради. Такав тренд био је и очекиван, али су право изненађење општине које су после престонице заузеле врло висока места по броју нових квадрата и плановима градње.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Како се глобално заоштравају економски услови, све више очију упрто је у тржиште некретнина посебно у оним деловима света у којима се, као и у Србији, оно користи као алтернатива тржишту капитала.

Све чешће, гледајући званичне извештаје, а упркос већинском мишљењу да су велики градови мека за инвестирање у некретнине, појављују се мање средине које су подједнако интересантне инвеститорима. Тако се, према извештају о грађевинским дозволама за фебруар Републичког завода за статистику (РЗС), највећа грађевинска активност, после Београда, очекује у Рашкој области, где је и познати планински центар на Копаонику.

Практично, Београд је на првом месту, а Рашка на другом. Следе Мачванска област (9,5 одсто), Сремска (7,8 одсто) и Јужнобачка област (6,8 одсто).

У Рашком округу се налази пет општина: Краљево, Нови Пазар, Рашка, Тутин и Врњачка бања.

Од нешто више од 12 милијарди динара очекиване вредности радова у Рашкој, око 66 одсто вредности ће се добити од новоградње (око 7,92 милијарде динара), док је осталих 33 одсто резервисано за остале врсте радова, пише „Блиц бизнис“.

Према извештају РЗС, у Србији је у фебруару издато 1.995 грађевинских дозвола. Рапидан узлет рекли би многи имајући у виду да је реч о расту од чак 31,6 одсто у односу на прошлу годину.

Гро се односи на стамбене зграде, а подаци говоре и да су најпожељнији већи станови. Према издатим дозволама, пријављена је изградња 3.434 стана, са просечном површином од око 70 квадрата..

Цене у Србији

Цене квадрата у Србији не престају да расту. Према последњим подацима огласног портала Некретнине.рс, у фебруару су цене квадрата највише расле у насељу Пантелеј у Нишу.

Тамо је квадрат поскупео у фебруару за 5,99 одсто те се просечна цена попела на ниво од 1.097 евра. Други највећи раст просечних цена квадрата забележен је у Новом Саду, у центру града, и то за 4,29 одсто те се тамо просечна цена квадрата попела на 1.896 евра. Једини пад просечних цена, од 1,5 одсто, забележен је у Београду на општини Палилула где је квадрат у фебруару у просеку цењен на 1.970 евра.

Највиша цена просечног квадрата у Србији је и даље у центру Београда, који је у фебруару порастао за 1,75 одсто и тако се попео на ниво од 2.679 евра. На другом месту у Београду, по висини просечних цена, али и Србији, је Врачар где су цене расле 1,07 одсто и тренутно износе 2.551 евро.

Цене у Европи

Квадрати у Европи су, према последњем извештају Евростата, у последњих 11 година поскупели за чак 42 одсто. Такође, цене кућа су се од 2010. године више него удвостручиле у седам земаља ЕУ: Естонији, Мађарској, Луксембургу, Летонији, Чешкој, Аустрији и Литванији.

Када се упореде четврти квартали 2021. и 2010. године, цене кућа су порасле више од кирија у 19 држава чланица ЕУ, док је цена некретнина за то време пала у само три државе – Грчкој, Италији и на Кипру.

Највећи раст цена кућа у овом периоду био је у Естонији, чак 156 одсто, Мађарској 128 одсто и Луксембургу 124 одсто.