Када ће цене у Србији престати да расту

Готово сви прехрамбени производи поскупели су у односу на прошлу годину, рекао је Јасмин Хоџић из Министарства трговине и напоменуо да би било амбициозно и арогантно да се предвиђа пад инфлације, због контекста који данас постоји у европском оквиру.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

У Србији су још крајем прошле године донете уредбе о ограничењу цена основних животних намирница. Она којом се регулишу цене брашна, шећера, уља, млека и свињског бута - истиче 2. маја, док хлеб „Сава“ има заштићену цену до 10. маја. Такође, већ недељама Влада одређује цене бензина и дизела на пумпама. Републички завод за статистику пре неколико дана саопштио је да су потрошачке цене у марту биле више за 9,1 одсто него истог месеца прошле године, пише РТС.

Јасмин Хоџић је објаснио да је највише поскупело јунеће месо, а најмање млеко и млечни производи.

Додао је да је степен инфлације током фебруара и марта износио око 0,8 одсто и да је био исти и у јануару и фебруару.

„Имамо смањени интензитет раста цена, то јест смањени инфлаторни притисак, што смо негде и предвидели“, навео је Хоџић.

Објаснио је да је на раст цена утицао раст цена сировина, енергената, али и да је последице оставила пандемија, као и сукоб у Украјини.

Хоџић је истакао да нема појефтињења прехрамбених производа, али и да је раст цена био контролисан.

„Однос зараде и потрошачке корпе је у истом нивоу као прошлогодишњи. Статистички гледано, однос просечне зараде и просечне потрошачке корпе је 1,14 одсто, а однос минималне потрошачке корпе са минималном зарадом је 0,59. Међутим, та статистика често није одраз правог стања у кућном буџету. Влада је доносила мере, као што јавност зна, да се појача лични буџет грађана са повећањем минималних зарада грађана, тако да је Влада учинила све како би се заштитио лични буџет сваког грађанина“, рекао је Јасмин Хоџић.

Додао је да су мере Владе којима су ограничене цене шест основних животних намирница и цену хлеба „сава“ успориле инфлацију у Србији и раст цена осталих производа, што, како је навео, потврђују извештаји Народне банке Србије.

„Разговарамо са свим актерима на тржишту. Пратимо на дневном нивоу ситуацију и чини ми се да ће Влада благовремено реаговати, као што је увек и радила“, поручио је Хоџић.

Напоменуо је да би било амбициозно и арогантно да се предвиђа пад инфлације, пошто контекст који данас постоји у европском оквиру не даје за право да може да се предвиди степен инфлације.

„Ствари су се промениле у последња два месеца због украјинске кризе која је изазвала инфлаторне и тржишне шокове које данас живимо. Тешко је предвиђати шта ће се у наредном периоду десити баш због глобалних дешавања“, нагласио је Хоџић.