- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Посао који би значио спас: Хоће ли се први велики ефекти неутралности Србије осетити у Крагујевцу

© AP Photo / Darko VojinovicФабрика "Фијат" у Крагујевцу
Фабрика Фијат у Крагујевцу  - Sputnik Србија, 1920, 20.04.2022
Пратите насTelegram
Судећи по новим незваничним информацијама, крагујевачка фабрика би после Фијата 500Л коначно могла да почне да прави и нови модел хибридног аутомобила што би за њен опстанак и за запослене који су у овој години имали једва десетак радних дана значило спас.
Премијерка Србије Ана Брнабић тачно пре два месеца изразила је увереност да ће Фијат остати у Србији. До њеног реаговања је дошло после узнемирености радника који су у недостаку посла у својој фабрици и ове године били позивани на испомоћ Фијатовој, односно Стелантисовој фабрици у Словачкој. Тада је кратка изјава премијерке многима више личила на смиривање радника који су у целој прошлој години имали непуних 60 радних дана.
Од тада се, међутим, доста тога издешавало, а пре свега руска специјална војна операција у Украјини која би, на крају, могла да погура расплет ситуације у крагујевачкој фабрици на који запослени у њој чекају већ неколико година.

Стиже ли коначно нови модел

За сада круже само гласине, каже за Спутњик Зоран Станић, председник синдиката „Независност“ у крагујевачкој фабрици. Према тим најавама које нису могли да провере, премијерка би, каже он, са једним од директора Стелантиса 28. априла запосленима у Крагујевцу предочила вести о будућности фабрике.
А то би, како се очекује, значило производњу новог модела аутомобила који би био хибрид.
Стелантис, који је почетком прошле године настао спајањем Фијат Крајслера и Пежоа као четврти светски произвођач аутомобила, раније је најавио да ће свој стратешки план објавити 1. марта, што се није десило. Отуда и нада да ће дуго очекивана информација о томе, која ће дефинисати и судбину крагујевачке фабрике, са добрим вестима стићи уочи 1. маја.
Стелантис има две велике фабрике у Пољској и Словачкој, где су ове године позивани наши радници из Крагујевца на испомоћ. Она у граду Тихи у Пољској производи хибрид Фијат 500 који је пре годину дана произведен у рекордних 2,5 милиона примерака.

Украјинска криза би могла да погура Фијат у Србији

© AP Photo / Darko VojinovicУкрајинска криза би могла да погура производњу хибрида у крагујевачком Фијату
Фијат Крагујевац  - Sputnik Србија, 1920, 20.04.2022
Украјинска криза би могла да погура производњу хибрида у крагујевачком Фијату
Тешке санкције које је, међутим, ЕУ увела Русији због војне опеарције започете 24. фебруара у Украјини имају немали контраефекат на привреду чланица ЕУ, па и на аутоиндустрију у Пољској и Словачкој. Без одређених руских сировина, попут паладијума за чипове који се праве у Кини, али и других, упитна је производња одређених компоненти за аутоиндустрију.
„Мени се чини да ће све сировине које су долазиле из Русије ићи преко Кине. Прекјуче смо били у пиротском „Тигру“, произвођачу гума, где кажу да руски каучук сад набављају у Кини. Мислим да смо зато ми сада повољнија локација, јер много је једноставније да преко Кине сировине и компоненте стижу код нас. У овој ситуацији Руси материјал неће испоручивати Пољској. Бар ми тако изгледа“, каже Станић.
На питање да ли украјинска криза може да поспеши доношење одлуке Фијата о почетку производње новог модела у Крагујевцу и економиста Божо Драшковић сматра да је с обзиром на ситуацију и изразито негативан став Пољске према Русији за очекивати да не дође до извоза одређених руских компоненти у ту земљу. Он је зато мишљења да би била рационална одлука врха компаније да ублажи негативне последице санкција по њен профит и развој. Логично је да ће руководство компанија, без много приче, покушати да нађе алтернативна решења, каже Драшковић за Спутњик.
Он напомиње да је увођење санкција увек и искључиво политички мотивисано. Санкције су, како каже, класичан пример утицаја политике на економију, привреду и тржиште да би се постигли одређени стратешки политички циљеви.

Неутралност као наша предност

„На другој страни постоје интереси економских субјеката који нису срећни што се уводе санкције јер долази до губитака тих компанија. Оне ћуте, неће јавно да противурече позицијама и политикама својих држава, али ће покушати да нађу посебне канале да одрже бар део економских токова са земљама којима су њихове владе увеле санкције“, истиче Драшковић.
Он зато сматра да би намере Фијата у овом случају могле бити усмерене на тражење земље са неутралном политичком позицијом у односу на актуелни сукоб, каква је наша, да би се тако остварио одеређени економски интерес или задржао корак.
„Никада не постоје апсолутне санкције, нити оне апсолутно функционишу. Оне се увек пробијају и економија и поред одређених губитака свих актера, показује своју отпорност и тражи решења“, закључио је саговорник Спутњика.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала