И стари Словени су украшавали јаја

Фарбана јаја од давнина су пратила особу кроз цео живот, штитећи је од зла. У многим културама јаје је знак живота и рођења. Симболи наношени и исцртавани по љусци јајета нису случајни, сваки од њих је имао неку своју намену и значење. Стога су се ове комбинације шара и боја и њихових значења преносили са колена на колено.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Током векова преносило се украшавање познато као писанка, ова јаја су се чувала у кући као талисман. Веровало се да фарбано јаје даје снагу свему што се роди и ново је: земљи, човеку, животињама, биљкама, као и да доноси лепоту, здравље и богатство.

Данас се фарбање јаја повезују са хришћанским празником Ускрсом, али раније су се код словенских народа јаја украшавала током целе године.

Нпр. ако су желели да им кошнице буду пуне меда, а да им у пољу роди, исцртавале су се пчеле. Труднице су пак јаја осликавале цвећем и птицама, што представљају симболе душе. Писанке су се стављала у колевке, давала се као дар младенцима и поклањана су одраслима са посебном намером и жељом.

Малој деци су поклањана, јер се веровало да ће тако имати лаки безбрижан живот, исцртавајући сунце по њима – да би био светао. Девојчице би добијале јаја са пупољцима, да порасту и да се њихова лепота расцвета. Дечаци су добијали јаја са украсним симболима храстовог лишћа и борових гранчица, као симболима снаге.

Војници који су ишли у рат са собом су носили и писанку, како би их штитила на путу и у борби. Поклањањем писанке изражавала захвалност или љубав према својим најмилијим члановима.

Већина ових јаја писана је у пролеће, углавном су била црвене боје, боје која се повезивала са сунцем. Веровало се да на тај начин помажу да пролећно сунце добије снагу за лето, а у комбинацији слика симболично је представљало поновно рађања природе и симболе будуће жетве. Писанке су чуване током целе годину тј. до следећег пролећа, кад би се процес понављао.

Фарбање јаја је имало своју церемонију: жена фарба ускршња јаја у самоћи, пре него што узме воду са седам извора или са ушћа три потока. Морала је буде сконцентрисана, и да – док украшава – жели срећу и здравље оном коме је јаје намењено.

Обичај писања ускршњих јаја (период пролећног солстиција), вуче корене још од предхришћанског доба, који је црква касније преузела.

Постоји мноштво типова писанки у зависности од техника које су коришћене, али генерални процес је мање више исти.

Прво се јаје издуби на врху и дну, да би се њихов садржај испустио. Након тога се на њих наноси восак помоћу алата – кистке, на претходно исцртане линије и цртеже.

Ова техника је врло слична батику. Восак помаже да линије остану без боје, након што се јаја касније обоје. Восак се стално додаје а јаје се наизменично потапа у различите боје како би се постигао жељени изглед, пише Национална географија.

Након сушења, восак се скида тако што се отапа уз помоћ пламена са свеће. На крају, пре него што се поклоне, јаја се лакирају и добијају свој коначни изглед.

Антички корени

Од давнина је јаје симбол подземног света. Ако мало истражите, у већини митова разних народа, наћи ћете да стоји како је свет рођен из јајета.

У античком епу „Калевала“, можемо наћи корене тих веровања:

„Из јајета, из дна, изашла је мајка земља, сирова; Из јајета се из горњег дела дизао високи небески свод; Из жуманца, из горњег дела, појавило се сјајно Сунце; Из јајета, из шареног дела, звезде су постале на небу...“

По крхкој кори јајета, људи су још од античких времена наносили симболе и чаробне формуле у нади да ће им богови помоћи и услишити њихове жеље.