Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Први пут у историји већина грађана Србије против уласка у ЕУ

© AFP 2022 / ANDREJ ISAKOVIC Стоп ЕУ
Стоп ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2022
Пратите насTelegram
Први пут у историји недвосмислена већина грађана Србије је против уласка наше земље у Европску унију, показују истраживања агенције Ипсос. Разлог за то су притисци које Србија трпи од ЕУ, а тичу се увођења санкција Русији.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Према истраживању поменуте агенције, против европских интеграција је чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни. По правилу, до пада подршке за улазак у ЕУ долазило је у кризним ситуацијама - када су расли притисци у вези са Косовом или када је проглашена пандемија корона вируса. Ипак, никада се није догодио суноврат подршке као последњих недеља.
Марко Уљаревић, директор Ипсоса каже за "Блиц" да се данас, по први пут од када се прате трендови везани за европске интеграције, региструје да већи број грађана Србије не би гласао за приступање Европској унији на евентуалном референдуму, у односу на оне који интеграције подржавају.
„У марту смо имали оштар раст броја људи који су против европских интеграција, праћен благим падом оних који интеграције подржавају. Протеклих месец дана су нам донели наставак тренда раста броја људи који се противе приступању ЕУ, уз још оштрији пад оних који подржавају интеграције. Сада имамо 34,9 одсто грађана који би на референдуму подржали придруживање Србије ЕУ, док би против гласало 43,8 одсто“, наводи Уљаревић.
„Колико год је у протеклим годинама Србија била успешна у балансирању своје међународне политике, садашње околности су такве да свакодневни притисци да се Србија определи и придружи санкцијама Русији свакако опредељују грађане да се другачије одреде према Унији. Сигурно и Русија не седи скрштених руку, већ користи своју меку моћ која долази, пре свега, од енергетске зависности Србије, али и подршке у међународним организацијама везаним за статус Косова, али то се у јавности не види“, каже он.
На питање како објашњава да је до сада већина људи у Србији подржавала интеграције, Уљаревић истиче да је упркос негативном сентименту, велики број грађана европским интеграцијама приступао рационално, па смо тако константно имали двадесетак процената, односно око милион грађана Србије који би на евентуалном референдуму гласали афирмативно без обзира на то што они лично не гаје баш позитиван сентимент према ЕУ.
„Кад тим рационалнима додамо и оне који су имали и позитиван сентимент и уз то су подржавали европске интеграције Србије, увек смо имали већи број грађана који би на референдуму гласали за приступање. Дакле, подршка европским интеграцијама нема само емотивну компоненту, већ је рационална подједнако или више изражена“, наводи Уљаревић.
Период са двотрећинском већином подршке у општој популацији је завршен оног тренутка када се признање Косова као независне државе по први пут јавило као предуслов европских интеграција Србије.
„Сходно томе, током 2010. и 2011. године број противника европских интеграција се у Србији удвостручио, а у наредним годинама трендове раста подршке европским интеграцијама би прекидале најаве нових условљавања било да долазе од наших или европских политичара, па и оних који немају никакве везе са европским интеграцијама Србије. Након пада подршке током првих пар месеци 2014, упркос осцилацијама, имали смо позитиван тренд све до проглашења пандемије и марта 2020. године. Тада бележимо нови нагли пад, и готово да смо имали једнак број људи који су за и оних који су против придруживања ЕУ. Тај пад се са ове временске дистанце може тумачити на различите начине, али сигурно је да у том тренутку општег страха и неизвесности ЕУ није испуњавала очекивања грађана Србије. Након тих првих пар месеци пандемије тренд подршке се опорављао, уз већ уобичајене осцилације изазване дневним политичким догадјајима, све до избијања рата у Украјини - објашњава Уљаревић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала