Хоће ли повећање камата на кредите утицати на продају станова у Србији

Однедавно већа референтна каматна стопа неће битно утицати на тржиште некретнина у Србији јер су кредити за њихову куповину у много мањој мери динарски у односу на оне обрачунате у еврима. А за такве је битно кретање референтне каматне стопе у ЕУ, односно ЕУРИБОР-а , који је и даље у минусу, објашњава стручњак за некретнине Ненад Ђорђевић.

Народна банка Србије је после годину и по дана подигла референтну каматну стопу са један на 1,5 одсто, што ће значити раст камата на кредите. У којој мери ће се то поскупљење кредита одразити на тржиште некретнина чија је цена усред пандемије кренула да расте и и даље се не зауставља.

Раст камата и некретнине

Ђорђевић, који је и заменик председника Групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србијe, за Спутњик напомиње да се некретнине у Србији и даље у највећој мери купују за кеш.

Према извештају Републичког геодетског завода, свега 14 одсто свих некретнина у периоду 2019-2021. купљено је из кредита. У односу на претходни двогодишњи период то је представљало раст тек од непуних два одсто.

Гледајући само станове њихова куповина кредитом у истом периоду порасла је шест одсто и стамбеним кредитима је финансирана куповина 34 одсто станова.

„Референтна каматна стопа коју прописује НБС неће много утицати на то тржиште јер стамбени кредити и уопште кредити за финансирање куповине некретнина су јако мало динаризовани. На њих може да утиче раст ЕУРИБОР-а пошто су то кредити који се углавном обрачунати у противвредности евра и углавном се камата везује за ЕУРИБОР на стамбене кредите које банке дају. Тако да тек раст ЕУРИБОР-а може значајно да утиче на каматне стопе на стамбене кредите“, каже Ђорђевић.

Већи утицај ЕУРИБОР-а

ЕУРИБОР, који је незнатно повећан је, међутим, већ дуго и даље у минусу.

Подизање референтне каматне стопе се неће битно одразити на повећање камате на стамбене кредите

CC0 / Pixabay /

Он напомиње да постоје стамбени кредити који имају фиксну каматну стопу који су до сада били нешто неповољнији од кредита са варијабилном каматном стопом на коју утиче ЕУРИБОР. На те кредите са фиксном каматном стопом ће вероватно нешто, али не много значајно утицати раст референтне каматне стопе коју прописује НБС, сматра Ђорђевић.

Према рачуници уредника портала „Каматица“, Душана Узелца, подизање референтне каматне стопе ће незнатно поскупети кредите, па ће они којима имају месечну рату стамбеног кредита од 250 евра у року од три до пет месеци имати повећање од пет евра.

Ђорђевић указује на то да би општа несигурност коју је проузроковала украјинска криза могла да се одрази на начин куповине некретнина.

Још више ће се куповати за кеш

„Та несигурност може да утиче на то да се смањи број кредитних купаца, али ће утицати на то да се повећа број купаца који кешом финансирају куповину, који ће са својих штедних рачуна у банкама подизати новац и улагати у некретнину у страху од догађаја који су пред нама“.

Да им не пропадне новац људи ће улагати у некретнине, што се иначе у Србији увек дешава у кризним околностима. То се дешавало и пре 15 и пре 30 година када је почињао рат у Југославији. У време ратова људи су гро пара које нису остале заробљене у банкама држали у некретнинама, подсећа Ђорђевић.

Он сматра да људи без крова над главом који треба да решавају своје стамбено питање то не треба да одлажу ни у садашњим околностима. Чекањем, како каже, не добијају ништа, а ризикују да се суоче са још већим ценама квадрата стана. Ђорђевић не верује да ће у најновијим околностима доћи до смиривања цена некретнина ни у наредних неколико година.

То што се дешава на нашем тржишту некретнина није изолован случај, већ је, како каже, у питању општи тренд који је кренуо са пандемијом, а томе је самао додала украјинска криза. Цене и промет су свуда отишли много на горе, од Америке преко ЕУ, до Емирата и даље, истиче наш саговорник.