- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Нови проблем за светску трговину – са Кинезима у Шангају закључано и 470 теретних бродова

© AP Photo / Chinatopix Теретни брод у Кини
Теретни брод у Кини - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Пратите насTelegram
Заједно са Кинезима закључаним у Шангају због ширења ковида, на прилазима једне од најважнијих светских лука тренутно је остало закључано и око 470 бродова за превоз терета које у луци нема ко да истовари и утовари. То ће се на крају одразити на додатни раст инфлације у свету, а цену ће у највећој мери платити потрошачи.
Да ће то, у најкраћем, бити сценарио најновије невоље која ће, уз украјинску кризу, глобалну привреду ове године коштати мањег раста од очекиваног, за Спутњик објашњава помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС), Бојан Станић.
Чињеница је да ће се локдаун у Шангају примарно одразити на цену транспорта, секундарно на застоје у ланцима снабдевања и потом на раст инфлаторних притисака, каже он.

У Шангају закључана и светска трговина са насуканих 470 бродова

„Насукани“ бродови, њих 470, плутају надомак најпрометније светске луке од када је у марту у Шангају уведен карантин због више од три милиона заражених ковидом у највећем кинеском граду који броји око 25 милиона становника.
О страховању због затварања у том граду и последицама по светску економију немачки лист „Билд“ писао је још у јануару ове године када је Кина кренула да примењује стратегију „нултог ковида“, односно могућег затварања читавих фабрика и лука, уз констатацију да би то поново постало уско грло глобалних ланаца снабдевања. Један заражени лучки радник, како је оцењено, значи хиљаде празних рафова широм света.
Институт за светску привреду из Кила, неспорни ауторитет када је реч о „крвотоку“ глобалне економије – бродском, а пре свега контејнерском превозу, који прати долазак и одлазак бродова у 500 најважнијих лука света, оценио је да је светска трговина прошле године доживела два инфаркта. Први када је Суецки канал био данима блокиран због попреченог брода контејнера „Евер Гивен“ због чега је било блокирано 12 одсто светске трговине, а дневни губитак био 10 милијарди долара.
© AP Photo / ©Maxar TechnologiesДанима попречен у Суецком каналу брод контејнер Евер Гивен је блокирао 12 одсто светске трговине
Брод Евер гивен насукан у Суецком каналу - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2022
Данима попречен у Суецком каналу брод контејнер Евер Гивен је блокирао 12 одсто светске трговине
Други, можда још озбиљнији инфаркт је, по оцени Института из Кила, био када је због ковида била затворена кинеска лука Јантиан код града Шенжена, преко које иде 90 одсто извоза кинеске електронске индустрије.

Нови инфаркт из кинеске луке

Застој те контејнерске луке, једне од највећих на свету, изазвао је раст инфлације, а само немачку привреду годишње коштао 25 милијарди евра. Са Шангајем је, наравно, ситуација још озбиљнија.
„Када погледате целокупну међународну трговину, 80 посто се односи на робу, а свега 20 одсто су услуге. Са друге стране, око 80 одсто робе којом се тргује се допрема морским превозом, танкерима, великим контејнерским бродовима. Остатак иде на друмски и железнички саобраћај и процентуално врло мало се односи на авионски саобраћај“, указује Станић на размере бродског промета па тако и на последице најновије ситуације.
Он подсећа да је Кина светска фабрика која је због велике производње за сваку земљу света један од главних партнера, било као извозник или као увозник.

ММФ га већ укалкулисао

„Овај локдаун који већ траје недељама у Шангају се одражава не само на међународну трговину у смислу ланца снабдевања, него генерално и на укупан раст привреде на глобалном нивоу. Ових дана од стране ММФ-а имамо и ревизије раста светске привреде у 2022. години. Наравно да је сада доминантна ствар која утиче на пад привредне активности ситуација везана за Украјину, али свакако да утиче и пандемија која је и даље ту, а посебно забрињава то што су Кинези увели тај локдаун“, каже саговорник Спутњика.
Када у тако великој и економски значајној земљи један велики финансијски и трговински центар какав је Шангај бива затворен, а како стоје ствари, то ће трајати и наредних недеља, то ће, сматра он, несумњиво да утиче на међународну трговину.

Спуштена прогноза глобалног привредног раста

Станић подсећа да је ММФ прогнозу раста глобалне привреде спустио са са 4,5 одсто на 3,5 процената, где је укалкулисао и последице закључавања Шангаја. При том додаје да с обзиром на тешке околности по светску привреду прогноза раста није драстично смањена. По његовој оцени, ММФ оставља простора за још једну ревизију, са другим извештајем и новом пројекцијом, а до тада су, како додаје, могућа додатна ванредна дешавања.
© AFP 2022 / STRПрошлогодишња блокада теретних бродова код кинеског града Шенжена је одмах довела до раста цена бродског превоза и инфлације
Радник поред теретног брода у луци Кингдао у источној кинеској провинцији Шадонг - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2022
Прошлогодишња блокада теретних бродова код кинеског града Шенжена је одмах довела до раста цена бродског превоза и инфлације
Прва последица блокаде бродова у шангајској луци, биће раст цене транспорта, истиче Станић. Он напомиње да је контејнерски транспорт већ под притиском јер нема довољно тих контејнерских капацитета.
Пандемија је у контејнерском транспорту већ направила прави дармар и цене су на почетку године биле на историјском максимуму. За годину дана су цене закупа простора на бродовима повећане између 350 и 400 одсто, а профити бродских компанија никада нису били већи, јер недостаје око три милиона контејнера.

Потрошачи не могу сами

Нови раст цена контејнерског превоза ће бити укалкулисан у цене свих производа који су предмет међународног транспорта.

„ Пре свега прво ће бити на удару раст цена трошкова. Самим тим то даље у одређеном обиму може да допринесе расту инфлаторних притисака. Цена трошкова се касније укалкулише у цену финалних производа што углавном мери инфлацију“, објашњава аналитичар ПКС.

То на крају значи да ће цену платити потрошач, додаје Станић, али и напомиње да ни он не би могао да буде оптерећен у тој мери, јер ће онда доћи да пада тражње, поготово у овој ситуацији када им је због већ неко време присутне инфлације реална вредност зараде мања. А с падом тражње пада производња и стопе раста привреде, што може да доведе до великих проблема, додаје наш саговорник.
Он је зато уверен да ће део тих трошкова бити покривен и кроз подршку државе, како становништву, тако и фирмама, попут пакета помоћи какве су посебно развијеније земље већ доносиле током 2020. и прошле године.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала