Велики петак, дан Христовог страдања и жртве за спасење света

Српска православна црква и православни верници широм света данас обележавају Христово страдање, Велики петак, дан када је Исус осуђен и разапет на Голготи, жртвујући се за све људе и спасење света.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и „једнониче“ - цео дан ништа не једу нити пију већ тек увече узму мало хлеба и воде.

У већини крајева Србије на Велики петак се фарбају јаја.

Велики петак је за хришћане најтужнији дан, када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу.

То је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.

У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се на богослужења позива дрвеним клепеталима.

На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају тзв. Царски часови.

Царским часовима се на јутрењу подсећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.

Вечерња служба на Велики петак - Чувари Христовог гроба поред Плаштанице

© Sputnik / Ненад Ђурђевић

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.

Статије су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.

Фарбање јаја за Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја.

Обојеним јајима руске породице су се од давнина посебно поносиле

© Sputnik / Ивана Антић

Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју.

Марија Магдалена је на то рекла: „Христос васкрсе“ и сва јаја у корпи су постала црвена.

Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као „чуваркућа“, заштитник породице.

Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.

Следеће године, на дан Ускрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.

Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи хришћански празник Ускрс, пише Танјуг.