Јоргованка Табаковић: Инфлација успорава од јула

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић истакла је да чак 70 одсто укупне инфлације у марту код нас потиче од цена хране и енергената, а да се успоравање инфлације очекује од половине године.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

У ауторском тексту за „Српски телеграф“ она је навела да се у Србији као и у другим земљама од августа прошле године бележи раст инфлације.

„Кључан разлог због ког се инфлација налази на том нивоу јесу цене енергената, као и цене хране. Оне су у целом свету на високом нивоу и зато је код нас у великој мери реч о увезеној инфлацији“, оценила је она.

Додала је да се према тренутним пројекцијама НБС очекује да ће се до краја другог тромесечја међугодишња инфлација кретати око тренутног нивоа да би у другом делу године почела да опада.

„На успоравање инфлације требало би да утиче смањење цена хране. Ту очекујемо утицај нове пољопривредне сезоне која би, поред цена непрерађене хране (воћа, поврћа и меса), требало да доведе и до смањења цена кукуруза, пшенице, сунцокрета и соје, који су важни улазни трошкови у производњи прерађене хране“, навела је она.

Табаковићева је додала да НБС има чиме да одржи релативну стабилност девизног курса која је најзначајнија, као сидро које одржава и ниску инфлацију, односно онај њен део на који НБС може да утиче.

„Већ готово деценију за нас та стабилност нема алтернативу. О томе сведочи чињеница да су и током претходне дуже од две године промене курса динара у односу на евро на другој децимали. Управо та стабилност нам даје основ да охрабримо наше грађане да и у кризним временима остану одмерени и уздрже се од импулсивне потрошње и исхитрених одлука - као што је и конверзија динарске штедње у стране валуте“, поручила је она.

Гувернерка је истакла да су један од важних фактора стабилности на девизном тржишту и високе девизне резерве.

Навела је да је упркос пандемији и украјинској кризи, што је изазвало повећан увоз нафте и гаса када је НБС продавала девизе, централна банка у периоду од пет година и даље нето купац девиза у износу од преко две милијарде евра.

„Подаци говоре да смо одржали стабилност у периоду свих криза, а није их било мало, укључујући и овај период до сада незапамћених притисака на домаћем девизном тржишту. Прекомерна тражња и у мењачницама и у продавницама и на бензинским станицама ствара непотребне притиске и не иде у прилог никоме“, поручила је гувернерка.

Она истиче и да је показано да нема потребе за страхом, јер су држава и људи који је воде показали да заиста чине све да грађани Србије кризу најмање осете, пренео је Танјуг.