Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Ноћење са доручком код мог рођака са села – Рајко је ту, фали само Дракче

© Фото : Спутњику уступила Исидора КовачевићКућа „Вранић“, село Борач у Гружи - сеоско имање за које су туристи сазнали преко серије „Мој рођак са села“.
Кућа „Вранић“, село Борач у Гружи - сеоско имање за које су туристи сазнали преко серије „Мој рођак са села“. - Sputnik Србија, 1920, 23.04.2022
Пратите насTelegram
„Рајко овде, кућа „Вранић“, село Борач, општина Кнић, област Гружа, извол’те“, јавља се газда једног од најпознатијих сеоских имања у нашој земљи за које су туристи сазнали преко гледане серије „Мој рођак са села“.
Пандемија корона вируса многима је више пута срушила планове за одлазак на море и далека путовања. Они који воле да путују довели су до процвата сеоски туризам у Србији. Са короном је завршено, а боравак на селу, остао је главни избор српског туристе, посебно оних који живе у великим градовима. Сви траже рођака са села.
Рајку Лечићу госте је донела телевизијска популарност, али каже да ни другим домаћинствима у селу није потребна реклама. Корона је, вели, зло, али је довела туристе, људе жељне мира и прелепе природе. Донела је памет.

Нека корист и од короне

„Умирало се, остајало без фирми и сто чуда, али, с друге стране, наши људи су се освестили, схватили су где живе, да нам је земља много лепа и да има где да се оде и у Србији. И у својој околини. Мени су људи из Крагујевца долазили, то је на 25 километара одавде, а нису знали да постоји тако нешто, тако лепо место. Корона је помогла нашим људима и да обилазе своје ближње, али и да обнављају села. Сада се много кућа овде ради, обнавља, поправља оно што је било запуштено, тако да је испало да је корона и корисна“, каже Лечић.
© Фото : Спутњику уступила Исидора КовачевићКућа „Вранић“, село Борач у Гружи - сеоско имање за које су туристи сазнали преко серије „Мој рођак са села“.
Кућа „Вранић“, село Борач у Гружи - сеоско имање за које су туристи сазнали преко серије „Мој рођак са села“. - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Кућа „Вранић“, село Борач у Гружи - сеоско имање за које су туристи сазнали преко серије „Мој рођак са села“.
Додаје да од гостију који долазе из целе Србије чује да је тако у целој држави, интересовање за село је све веће, људи траже и плацеве, старе куће, било шта, само да побегну из града.
Пре пандемије у Србији је било 300 регистрованих сеоских домаћинстава која примају госте. Како сазнајемо у Туристичкој организацији Србије, на регистрацију у овом тренутку чека још шест стотина.

На селу се тражи лежај више

Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић каже да је потреба за изолацијом оживела нове дестинације које раније уопште нису биле препознате као туристичке, Љубовија, Ариље и Ивањица су омиљене, а не заостаје ни Војводина, предњачи сеоска идила околине Зрењанина и Бечеја, Фрушка Гора, а траже се и лежајеви у региону око Смедерева.
„Већ 2021. појављују се и друге дестинације, а на Тари је подигнуто на стотине нових брвнара пред ту сезону, такође и на Златибору, на свим местима тог типа који нуде природу, могућност шетње, а да сте потпуно изоловани од осталих, доживеле су процват. Наравно, и дестинације које су везане за ваучере који се деле. 2020. подељено је око 190 хиљада ваучера“.
© Sputnik / Александар МилачићЉуди су из градова побегли од короне, а сада многи желе и да купе куће у природи.
Етно село  - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Људи су из градова побегли од короне, а сада многи желе и да купе куће у природи.
Како расте интересовање, тако расту и цене, али Сеничић додаје да у Србији још има дестинација које нису много познате, на којима за пристојан новац може да се добије добра услуга.
Сви који прихватају ваучере морају да раде легално, јер другачије не могу да наплате износ од државе, међутим постоји и сива зона код изнајмљивања приватних кућа, па и станова по градовима.

Легално и сива зона

Држава покушава да легализује овај посао повољним условима, паушалним плаћањем пореза, па се годишњи за „стан на дан“ у Београду креће између 150 и 200 евра. Сеоска домаћинства плаћају мање.
Раније су била приморана да сарађују са локалном туристичком организацијом, која им је слала госте и наплаћивала, а сада стижу преко интернета, преко е-Туристе.
„Сви имају могућност да кроз тај систем каналишу своје пословање и да, наравно, наплаћују услуге. Сви који продају своју робу, на сеоском домаћинству узгајају храну и нуде је као додатни производ, не морају да имају ни фискалне касе. Држава има значајне приходе и по пореској основи и због запошљавања нових људи, односно пореза који плаћају људи који раде у туристичкој индустрији“.
Наш саговорник додаје да је то предност развоја туризма на локалном нивоу, а најважнија је његова одрживост. Све општине у Србији сада имају погодности за оне који желе да оснују сеоска домаћинства, поготово општине у којима је туризам један од приоритета.
CC BY-SA 2.0 / Nick Savchenko / Fruška GoraПоглед са Фрушке Горе, једне од омиљених дестинација Београђана
Поглед на Војводину са Фрушке Горе - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
Поглед са Фрушке Горе, једне од омиљених дестинација Београђана
„Дају бенефите људима који желе тиме да се баве, одрживост је много важна. Имамо пример околине Горњег Милановца, ту је у два села активирано неколико домаћинстава, били су скептични како ће радити, међутим, и пре короне почели су да стижу гости, не само домаћи, већ и страни. Сада у та два села немамо три домаћинства, већ их има десет“, каже Сеничић.

Код Рајка стиже и млади лук

Рајко Лечић, најпознатији рођак са села у Србији давно је регистровао своје туристичко домаћинство. Има шест легализованих лежајева, а обезбедио је, каже, још пет, чека да изађе комисија и „прими“ ту зграду.
Он не издаје фискалне рачуне, јер гости не уживају само у природи, његова кућа је и мали музеј, а гостима нуди и домаћу храну.
„Ко дође код мене, он се код мене и храни, деведесет посто је заступљен домаћи производ, имамо нешто наше производње, а нешто докупљујемо, али све у селу. Домаће месо, све врсте, домаће поврће, воће, додуше, још трошимо зимницу, али ево стиже млади лук и салатице“, каже Рајко и позива читаоце Спутњика да се увере да лепота коју су видели у познатој серији заиста постоји.
„Али морате мало да сачекате, сад смо пуни док су ови празници“, поручује.
© Sputnik / Предраг ВасиљевићНа Тари су подигнуте стотине нових брвнара, велико је интересовање и за закуп сплавова на Дрини.
Бајина Башта - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
На Тари су подигнуте стотине нових брвнара, велико је интересовање и за закуп сплавова на Дрини.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала