Пропала провокација Вашингтона: Путинова одлука пореметила планове Американаца

Министарство одбране Русије има доказе да су САД припремале провокацију са циљем да оптуже Оружане снаге Русије за примену оружја за масовно уништење у Украјини – хемијског, биолошког или нуклеарног, саопштио је начелник војске за радијациону, хемијску и биолошку заштиту (РХБЗ) Оружаних снага Русије Игор Кирилов.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„Министарство одбране Русије има информације да Сједињене Америчке Државе припремају провокацију како би оптужиле руске оружане снаге за употребу хемијског, биолошког или тактичког нуклеарног оружја. Овај план је већ разрађен и реакција је на успехе Русије у спровођењу специјалне војне операције“, рекао је руски генерал.

Он је навео да су у периоду март-април ове године лидери западних земаља редовно давали провокативне изјаве о могућности да ће Русија применити оружје за масовно уништење.

Кирилов је истакао и да је један од сценарија био је да се оружје за масовно уништење примени на фабрици „Азовстаљ“ у Маријупољу, међутим, одлука руског лидера Владимира Путина да се обустави јуриш на фабрику је те планове покварила.

Казао је и да ово није први пут да Америка припрема провокацију уз употребу хемијског наоружања са циљем да потом оптужи другу земљу за то.

„Добар пример је када је бивши амерички државни секретар колин Пауел изнео показао епрувету са детерџентом за веш што је потом послужило као изговор за инвазију на Ирак“, истакао је Кирилов.

Три сценарија

Америка је, према речима Кирилова, припремала три сценарија. Први је подразумевао инцидент „пот туђом заставом“, што је био један од најизгледнијих. Реч је о примени хемијског или биолошког наоружања која би изазвала жртве међу цивилима у, рецимо, Харкову или Кијеву, како би се потом за то окривила Русија.

Није била искључена ни могућност да се изведе напад на складиште радиоактивног отпада при некадашњој хемијској фабрици у Каменском.

Друга варијанта је подразумевала тајну примену оружја за масовно уништење у фабрици „Азовстаљ“. Трећи сценарио је био отворена примена оружја за масовно уништење у случају немогућности да се оствари успех конвенционалним наоружањем, а тај сценарио је био предвиђен да се реализује у Славјанску и Краматорску.

Ампуле са супстанцама на дроновима

Кирилов је казао и да су руске снаге почетком марта пронашле у Херсконској области три беспилотне летелице које су биле наоружане ампулама са хемијским супстанцама.

Министарство одбране Русије има информацију о томе да је Украјина преко посредника купила више од 50 таквих ампула које су потом предате турској компанији „Бајрактар“ са циљем да се оне уграде на дронове.

Таква ампула је бачена 21. априла на позиције руских снага, а тренутно се њихов садржај анализира у лабораторијама Министарства одбране Русије, а након што се спроведе истрага резултати ће бити послати Међународној агенцији за забрану хемијског наоружања.

Америка упркос међународним нормама и даље себи допуштају да се баве биолошким оружјем

Власти САД упркос свим међународним нормама и даље у свом националном законодавству имају дозволу да спроводе истраживања биолошког наоружања, казао је Кирилов.

Русија, односно Совјетски Савез, како је рекао, је све програме по питању биолошког наоружања угасила још 1972. године.

„Због тога број биолошких лабораторија САД не може да се пореди са бројем лабораторија других земаља. Према подацима којима располаже Кина, Вашингтон има 336 лабораторија у 30 земаља света, што изазива озбиљну забринутост“, казао је он.

Подсетимо, шефица америчке мисије при УН Линда Томас-Гринфилд је крајем фебруара изјавила да Русија намерава да користи све алате „под туђом заставом“, укључујући и хемијско и биолошко оружје за застрашивање украјинског становништва и светске јавности.