- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

У Грчкој завршено снимање филма „Сеновити Медитеран“ са Иваном Босиљчићем /фото/

© Фото : Спутњику уступио Милан КоларскиРедитељ Иван Јовић и глумац Иван Босиљчић на сету филма на Санторинију
Редитељ Иван Јовић и глумац Иван Босиљчић на сету филма на Санторинију - Sputnik Србија, 1920, 23.04.2022
Пратите насTelegram
Прича филма прати Лазара, који се, након низа година које је провео као путујући улични уметник, играјући непомичну скулптуру, обрео и на малом медитеранском острву. У њему се јавља чежња за повратком кући, али његов одлазак са острва компликује се немогућношћу споразумевања са острвском администрацијом.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Екипа „Сеновитог Медитерана“ завршила је други, завршни део снимања на локацијама у Грчкој, а последња клапа пала је 9. априла 2022. године, на кикладском острву Фолегандрос. „Сеновити Медитеран“ је сниман и на локацијама на Санторинију и, раније, током јула 2021. године, у Новом Саду, на Петроварадинској тврђави, у Белом Блату и Баноштору. Подсећамо да је Филмски центар Србије овај пројекат подржао у мају 2019. године, у конкурсној категорији Суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова.
Редитељ Иван Јовић је у изјави за сајт Филмског центра Србије рекао о завршетку снимања: „На Сеновитом Медитерану радимо већ дуго, и захваљујући ситуацији са ковидом имали смо одлагања која су утицала на ток продукције. У том смислу морали смо бити спремни да чинимо уступке и довољно флексибилни за промене, које ја увек доживљавам као креативни изазов. Са ове тачке сам презадовољан одлуком да део продукције урадимо у Новом Саду, и морам признати да ми је Нови Сад пружио у креативном погледу прилично много – почевши од сарадње са сјајном екипом сценографа који су направили заиста изузетне ентеријере на Петроварадинској тврђави, у које смо сместили ову причу. О локацијама у Грчкој нема се шта рећи – оне су по својим географским и културним одликама саме по себи изузетне и филмски невероватно убедљиве. Осећам потребу да се захвалим екипи која је и једне и друге са мном освајала – јер то је заиста најтачнија реч. Као што је требало освојити лагуме испод Петроварадина и направити од њих посебан филмски свет, тако је требало препловити врло непријатно море да би се снимиле сцене под ударима ветра на острву какво је Фолегандрос, које није баш успут, и са ког напослетку нисмо успели на време ни да се вратимо због временских услова.“
© Фото : Спутњику уступио Милан КоларскиСнимање филма „Сеновити Медитеран“
Снимање филма „Сеновити Медитеран“ - Sputnik Србија, 1920, 23.04.2022
Снимање филма „Сеновити Медитеран“
Иза овог филмског пројекта стоји продукцијска кућа „Терирем“ која је израсла из рада на филму „Исцељење“ и која стоји иза великог архивско-документарног пројекта „Завештање“. Режију „Сеновитог Медитерана“ потписује Иван Јовић, сценарио Моња Јовић, директор фотографије је Симон Таншек, док монтажу ради Александар Јаћић. Сценографија и костим поверени су екипи из новосадског Српског народног позоришта (Младен Стојановић, Жељко Пишкорић, Марина Сремац, Сенка Раносављевић). Ентеријери су креирани у лагумима Петроварадинске тврђаве и представљају посебан, ликовно изазован рад сценографа Младена Стојановића и Жељка Пишкорића, којим су одговорили на специфичне захтеве аутора пројекта. Аутор Иван Јовић замислио је филм зачудне атмосфере, која се гради кроз необичне кикладске пејзаже и на коју се надовезују карактеристична решења у ентеријерима.
Прича филма прати Лазара, који се, након низа година које је провео као путујући улични уметник, играјући непомичну скулптуру, обрео и на малом медитеранском острву. У њему се јавља чежња за повратком кући, али његов одлазак са острва компликује се немогућношћу споразумевања са острвском администрацијом. Клаустрофобично заробљен у помереној кафкијанској реалности, Лазар обилази од једног до другог службеника на острву, стрпљиво одговара на питања и испуњава њихове захтеве. Мучно сакупљање документације прераста у преиспитивања смисла живота, дубоких тајни скривених од самог себе.
Главну улогу у филму, пантомимичара Лазара, тумачи наш популарни гумац Иван Босиљчић. „Било ми је веома изазовно да тумачим улогу Лазара у пројекту који се разликује од мојих досадашњих ангажмана, и тематски и по преовлађујућој атмосфери“, открива Босиљчић. „Осетио сам да имам прилику да у овом раду покажем сад већ наталожено не само глумачко већ и одређено духовно искуство и да употребим и оно што сам понео из позоришта. У том смислу су за глумца овакви пројекти драгоцени. Рад са Иваном Јовићем се показао као изузетно детаљан. Сваки дијалог смо продубљивали, и припреме за снимање биле су веома опсежне за сваког учесника. Захваљујући сарадницима ниједног тренутка нисам осетио оптерећење. Можда би најтачнија реч била радост, радост у раду и осећање истинске слободе и дубинске глумачке креације.“
© Фото : Спутњику уступио Милан КоларскиИван Босиљчић у „Сеновитом Медитерану“
Иван Босиљчић у „Сеновитом Медитерану“ - Sputnik Србија, 1920, 23.04.2022
Иван Босиљчић у „Сеновитом Медитерану“
Поред Босиљчића, у „Сеновитом Медитерану“ глуме: Жарко Радић, Небојша Дугалић, Јудита Франковић Брдар, Бојан Жировић, Анђела Поповић, Ана Ћук, Дејан Стојаковић, а у екипи се истичу новосадски глумци – Југослав Крајнов, Сања Ристић Крајнов, као и Марија Меденица.
Сценаристкиња Моња Јовић истиче да је увек је узбудљиво и на моменте можда чак и емотивно изазовно гледати како други оживљавају речи које сте једном ставили на папир. „Оне се тада некако од вас одвоје и више их не поседујете“, објашњава она.
„То је ваљда нормалан део креативног процеса у стварању филма. Веома сам привилегована да је оно што сам написала – сцене, дијалози, третирано у овом процесу са тако много креативне пажње, са којом прво Иван ради све што ради – али и са којом су сви остали на овом пројекту приступили оживљавању замисли ‘Сеновитог Медитерана‘. У овој причи је обрађена већина мени опсесивно важних тема – тема смрти, пре свега, а затим тема човекове слободе, драме односа између човека и Бога, човека и ближњих – коју ја пре свега видим као драму слободе. Гледајући снимљени материјал могу само да слутим филм, за који знам да је у редитељевој глави већ изграђен, са сваким кадром који има своје место, и радујем се том завршном производу, можда сад већ мало и нестрпљиво.“
О својој филмској екипи, Иван Јовић је рекао:
„Људи са којима сам радио били су заиста изузетно мотивисани, професионални и способни да у тренутку и без роптања решавају проблеме и прелазе препреке, и ја сам им на томе веома захвалан. Желим да верујем да су тако радили и зато што верују у смисао овог пројекта, или зато што сам ја успео да их том вером заразим. Тако да имам након свега осећање огромне захвалности за посвећеност свих учесника, за озбиљност глумаца које сам бирао, за спремност свих да од себе траже више. Презадовољан сам материјалом који је настао као резултат сарадње са директором фотографије Симоном Таншеком и много се радујем процесу монтаже са својим сада већ опробаним сарадником Сашом Јаћићем.“
На ове Јовићеве речи се надовезао Иван Босиљчић:
„Екипа је била сјајна, почевши од колега са којима сам делио кадар, који су одреда приступили овоме веома посвећено. Пошто су ми сада најсвежији утисци са снимања у Грчкој осећам заиста потребу да се јавно захвалим изузетно припремљеној и професионалној екипи која је свој посао урадила са посебном срчаношћу, иако је на тренутке било, на непознатом терену, изузетно изазовно. Како сам се, због вере у овај пројекат прихватио и дела продуцентских дужности – надам се пре свега добром и смисленом филму, што се можемо надати од редитеља какав је Иван Јовић – а затим се надам и добром пријему од стране публике.“
Филм „Сеновити Медитеран“ је подржан од стране Филмског центра Србије, Креативне Европе – Медије и СЕЕ Синема нетворка. Копродукцијски је у пројекат укључена атинска продуцентска кућа ‘Вјумастер филмс“, која је радила и на филму „Божји човек“. „Сеновити Медитеран“ је ушао у фазу постпродукције, након чега га очекује фестивалски живот и биоскопска дистрибуција. Премијера филма се очекује током 2023. године.
Жан-Лик Годар - Sputnik Србија, 1920, 20.04.2022
КУЛТУРА
Жан-Лик Годар, перманентни револуционар, десни анархиста који је променио „правила игре“
Филм Брана - Sputnik Србија, 1920, 19.04.2022
КУЛТУРА
Српска копродукција „Брана“ у селекцији Филмског фестивала у Кану
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала