- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Предраг Поповић: Нелегално је да посланици закажу сједницу Скупштине

© AP Photo / Risto BozovicСкупштина Црне Горе
Скупштина Црне Горе - Sputnik Србија, 1920, 24.04.2022
Пратите насTelegram
Посланици Скупштине Црне Горе не могу заказати сједницу, јер је то надлежност шефа парламента или овлашћеног потпредсједника, тако да је заказивање засиједања 28. априла на Цетињу нелегално, каже некадашњи потпредсједник Скупштине Предраг Поповић.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Поповић, који је функцију потпредсједника Скупштине обављао од 1998. до 2001. године, објашњава за Спутњик да је одлука 46 посланика да, противно Пословнику Скупштине, за 28. април закажу сједницу на којој би требало да се бира нова влада случај без преседана.
То, како каже, отвара простор свакоме ко обезбиједи натполовичну посланичку подршку да без процедуралних препрека реализује у парламенту своје циљеве.
Поповић истиче да посланици ни у редовном, ни у ванредном засједању не могу заказати сједницу, јер је то искључива надлежност шефа парламента или овлашћеног потпредсједника – тако је предвиђено законским и пословничким одредбама.

Посланици не могу заказати сједницу

Он указује да група посланика, најмање трећина њих, у ванредном засједању Скупштине, као подносилац захтјева за одржавање сједнице одређује њен дневни ред и термин које је предсједник парламента у обавези да уважи, али да они не могу заказати сједницу, те да је то искључиво право предсједника или пресједавајућег.
Посланици клубова „Црно на бијело” (Грађански покрет УРА и ЦИВИС), Демократске партије социјалиста (ДПС), Бошњачке странке (БС), Социјалдемократске партије (СДП) – Албанске коалиције „Једногласно“ и Социјалистичке народне партије (СНП) заказали су пленум на ком ће се бирати влада мандатара Дритана Абазовића (ГП УРА), а којим ће, како су навели, предсједавати трећи потпредсједник Ервин Ибрахимовић (БС). Све то услиједило је након што је Страхиња Булајић (ДФ), који је након смјене Алексе Бечића (Демократе) руководио парламентом као потпредседник, одбио да закаже сједницу.
„Парламент је сад у редовном засједању и овлашћени предлагачи, у овом случају група од 46 посланика, могу само да поднесу захтјев за сазивање сједнице, коју опет могу заказати само предсједник парламента или, као у тренутним околностима, овлашћени потпредсједник. Шта се дешава ако потпредсједници неће да закажу сједницу, то није дефинисано ни Уставом, ни Пословником Скупштине, ни законима”, објашњава Поповић.
Тим потезом посланика је прекршен Пословник, који прописује да сједницу сазива предсједник Скупштине, односно предсједавајући (потпредсједник који га мијења), чиме је отворено питање уставности и законитости будућих одлука парламента.
„Чак иако је Страхиња Булајић дао оставку на мјесто предсједавајућег Скупштине, и на мјесто посланика, чиме је на неки начин дао шлагворт посланицима да ураде овако нешто, опет је то заказивање сједнице нелегитимно. Јесте њихов захтјев легалан, али није на њима да заказују сједницу. Дакле, иако је Булајић дао оставку, он се пита о заказивању сједнице, јер Скупштина треба да усвоји његову оставку на мјесто потпредсједника и посланика. Није ми јасно зашто тих 46 посланика није тражило да сједницу закаже неко од остала два потпредсједника Скупштине Бранка Бошњак или Ервин Ибрахимовић”, пита се Поповић.

Правна празнина

Он констатује да је 46 посланика искористило правну празнину, а додаје да ће они који се противе томе сигурно искористити одређене механизме како би правно оспорили донесену одлуку.

„О томе ће морати да одлучују надлежни органи – судови, Уставни или Управни, који ће оцијенити валидност будућих одлука парламента”, каже Поповић.

Због потеза нове већине Права Црна Гора је Специјалном државном тужилаштву (СДТ) поднијела кривичну пријаву против 46 посланика јер су, како тврде, „организовали криминалну групу ради извршења кривичних дјела самовлашћа, злоупотребе службеног положаја, те кривичних дјела против државних органа и уставног поретка”.
Кривичну пријаву најављују и из Демократа, против 46 посланика, због, како тврде, незаконитог заказивања сједнице, али и против Ибрахимовића јер је, како наводе, пристао да предсједава тако заказаном сједницом.
Тврде и да је сазив за сједницу која је заказана за 28. април на Цетињу конципиран супротно Пословнику.
Парламент би требало да се изјасни о још једном захтјеву, који је одлазећи премијер Здравко Кривокапић прекјуче упутио Булајићу – да се за 5. јун закаже сједница на којој би се бирала прелазна влада.
Кривокапић је синоћ на Твитеру позвао СДТ да хитно реагује по службеној дужности, као и по кривичној пријави која је поднијета против 46 посланика.
Скупштина Црне Горе - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
РЕГИОН
Кривокапић позвао Тужилаштво да реагује по кривичној пријави против 46 посланика
Црногорски председник Мило Ђукановић - Sputnik Србија, 1920, 22.04.2022
РЕГИОН
ДФ: Абазовић и Јоковић су издали народ, а сад ће постати Милове икебане
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала